Nažalost, mnogima od nas ne ide lako i prirodno da tek tako kažemo šta mislimo i stanemo iza toga. Jednostavno, kao da u nama stoji kamen sumnje u sebe koji nam pritiska reči i um, i zbog kojeg se osećamo onemogućeno da izgovorimo ono što bismo iskreno i zaista rekli. Ali, ono što je potrebno da znate je da se taj kamen formirao vremenom i vrlo verovatno vaspitanjem – i da niste vi sami krivi za to što ste odrasli sa uverenjima koja vas sprečavaju da izrazite svoj stav. Ipak, sada kada ste odrasli, i kada ste uočili da imate “problem” koji vam smeta da izgradite uspešne odnose sa partnerom, prijateljima ili kolegama – vreme je da na njemu i poradite, jer je to apsolutno moguće. U nastavku teksta vam predstavljmo pet razloga zbog kojih se verovatno plašite da iskažete svoje mišljenje, i koji mogu biti i međusobno povezani, i otkrivamo vam načine da ih prevaziđete.
Ne mislite da ste dovoljno važni/vredni
Vrlo je moguće da ste odrasli u porodici u kojoj je bilo problema, ali ne onih problema koji bi vam prvi pali na pamet. Zapravo, odrasli ste uz roditelje koji su zanemarivali vaše potrebe i nisu obraćali dovoljno pažnje na vas, jer su bili isuviše zaokupljeni sobom i svojim problemima i verovatno nesrećnim životima. Od vas se jednostavno očekivalo da budete samodovoljni i dobri, niste nikada bili nagrađeni za svoje uspehe i uvek ste morali tuđe prioritete da stavite ispred svojih. Samim tim, zaključili ste da ste vi manje važni – jer nijedno dete ne može da percipira da nije problem u njemu, već u njegovim roditeljima. Ipak, sada kada ste odrasli i možete realnije da sagledate svet oko sebe, vreme je da shvatite da su vaši roditelji napravili grešku, da su svesno ili nesvesno bili sebični – i da njihovo ponašanje prema vama nije bilo realno merilo vaše vrednosti. Pokušajte da zacelite svoje rane, i osetite se kao da svet zaista jeste vredniji za jednog vas, jer on to i jeste.
Plašite se da će vas ljudi napustiti
Jedan od najčešćih razloga zbog kojeg se ljudi plaše da kažu svoje iskreno mišljenje je upravo taj da se plaše da će ih ljudi koji se sa njima ne slažu ostaviti, i da će ostati zauvek sami. Ovome se koren takođe verovatno može pronaći u detinjstvu, u kojem su vaši roditelji uvek morali biti u pravu i od vas nisu očekivali da kritički razmišljate i napredujete, već da se sa njima uvek slažete, a ako se ne slažete – niste u pravu. Ako ste u detinjstvu suviše puta bili iskritikovani ili odbačeni od strane roditelja, profesora ili nesvesnih prijatelja, vi ste sigurno stekli utisak da je jedini način da se konflikt izbegne i ljudi zadrže, da budete poslušni i na sve kažete “i ja isto tako mislim”. Ali, to ne mora biti istina. Pravi ljudi oko vas, koji vas zaista vole, voleće vas zbog vaše autentičnosti, i uživaće u tome da sa vama dele različite tačke gledišta – jer na taj način ćete i vi i oni napredovati u životu. Sa najboljim prijateljima se možete i raspraviti i diskutovati i iskazati neslaganje, jer ako su oni zaista iskreni i autentični i vole vas, naravno da vas neće napustititi. A ako ne mogu da podnesu neslaganje, problem nije u vama, već u njima.
