Da biste razumeli samu ideju La Movida Madrileña (Madridskog pokreta), morate znati osnovne španske istorije. Nakon što se se završila Frankova diktatura, Španija je ostala u kalupu u koji je on smestio. Njegova potpuna cenzura je građane ove tropske zemlje ostavila u večitoj i bezbojnoj zimi, u kojoj su potpuno zaboravili šta su to sloboda mišljenja i izražavanja. Zajedno sa crkvom, on je pokušavao da “očuva” tradicionalnu ulogu porodice, nametnuo je potpunu cenzuru štampe i uveo kontrolu u svim državnim (i društvenim) institucijama. Čak i posle njegove vladavine, kada je demokratija krenula da se obnavlja, španskom narodu nije bilo lako da se “resetuje”.
Upravo da bi svoje sugrađane trgli iz zimskog sna u koji su zapali posle tridesetogodišnje fašističke diktature, grupa umetnika je osnovala Madridski pokret, koji je želeo da potpuno preporodi ne samo madridsku, već čitavu špansku kulturnu scenu. Svojim slikama, muzikom i kadrovima, obojili su grad, ali posle dugogodišnje tiranije, nisu svi umeli ni da rezonuju koncept umetnosti. U ovom tekstu predstavljamo vam kako je izgledala umetnost koja je pronašla zlatnu nit koja spaja revoluciju i renesansu.
Pokret je uglavnom bio fokusiran na madridski kvart Malasaña, koji su u šali nazvali Nezavisna republika Malasaña. Mladi Madriđani krenuli su da se okupljaju na lokalnim mestima, gde su organizovali lajv koncerte i DJ setove i to su bila jedina mesta u Španiji na kojima ste mogli da čujete nove pesme savremene muzike. U istim prostorima izlagali su i slike i puštali kratke filmove, a pokret je sve više počinjao da liči na “British New Wave” u Engleskoj i “Neue Deutsche Welle” u Nemačkoj.
Osnovane su i nezavisne muzičke kuće, kako bi nova muzika stigla do što većeg broja slušalaca, a takođe je postojao i sleng koji se zvao “cheli”, i njime su se služili pripadnici pokreta osamdesetih godina u Madridu. Na primer, reč “dabuti” označavala je nešto što je kul.
Muzika koja je definisala pokret
Glavni uticaj na ovaj revolucionarni pokret imali su pank i rok žanrovi. Jedan od predstavnika bio je Servando Carballar koji za sebe kaže da je bio i ostao anarhista. On je 1982. osnovao jednu od prvih nezavisnih muzičkih kuća u Španiji, koja je predstavlja više od pola muzičara koji su bili deo pokreta, počevši od njegove grupe Aviador Dro. Posle perioda u kojem je španska Civilna garda upadala na svaki skup koji je imao više od troje ljudi i hapsila sve čija odeća, šminka ili kosa izlazi iz tradicionalnog okvira, bend se na svom prvom nastupu pojavio u zaštitnom odelu i futurističkim naočarima. Pevali su o budućnosti na apstraktan način, a vlasti su nekoliko puta upadale na njihove svirke. Ipak, u tom trenutku je na čelu veća bio Enrique Tierno Galván koji je bio poznat po svojoj svestranosti, pogotovo kada je kultura u pitanju. “Blagosloven bio haos”, izjavio je jednom prilikom, “on je simbol slobode”.
Taj haos se preneo i na druge sfere umetnosti poput mode, fotografije, slikarstva, kinematografije, stripa, murala koji su potpuno oživeli ovaj učmali grad i svojim porukama razbijali kvazimoralno društvo.
