Svi smo naučili da potiskujemo svoja osećanja, da štitimo svoju ranjivost, tako što ćemo je prikrivati, držati gard, dizati zidove, kulirati… Ne postoji bezosećajna osoba (čak i psihopate nisu bezosećajne, njima samo nedostaje empatije), ali postoji mnogo načina da se sakrijete iza neke maske i da zadržite svoja osećanja za sebe. Ipak, ona nalaze načina da se otmu, da pokidaju lance i da se manifestuju u vašem ponašanju.
Brinete o drugima
Lakše je suočiti se sa tuđim osećanjima nego sa svojim. Da se ne biste bavili svojim krizama, vi rado priskačete kada su drugi u krizi. Zapravo, uopšte nemate vremena da se bavite sobom, jer je neko pored vas stalno u krizi. Šta biste radili kad bi svima bilo dobro i nikome ne bi bila potrebna vaša pomoć, saosećanje, odlučnost, uteha?
Povlačite se kad neko u vama izazove snažna osećanja
Neko pritisne vaše okidače i izvuče vas iz zone komfora, „na otvoreno“ gde se ne možete sakriti iza svojih štitova. Osećate se razotkriveno i ne možete to da podnesete. Zato se povlačite i izbegavate kontakt sa tom osobom na neko vreme. Čekate da prođu meseci, da biste bili sigurni da ste se dovoljno smirili i da su se osećanja vratila u tamnicu, da biste mogli prema toj osobi da se ponašate kao da ništa nije bilo. Zapravo, da biste mogli pred sobom tako da se ponašate, u prisustvu te osobe.
Neprekidno ste zauzeti
To je poznata taktika radoholičara – ako ste stalno zauzeti, nećete imati vremena da razmišljate i procesuirate, osećanja vas neće „zaskočiti“. Zato ste neprekidno zauzeti i najzadovoljniji ste kad ne znate gde vam je glava, iako se žalite zbog toga. Mnogi emocionali represivci su se obogatili, predajući se celi radu i sticanju. Da li želite da živite samo materijalnim životom, odbacujući svoj unutrašnji život i svoj lični razvoj?
