Svet debelih i mršavih se jako razlikuje – kao da ne žive u istoj sredini i kao da dolaze sa različitih planeta. Ipak, neki njihovi problemi su zajednički – teško im je da pronađu odgovarajuću garderobu, da se udobno smeste i generalno, da se osećaju dobro u svojoj koži – jer ih drugi stalno gledaju popreko, čak i kad se suzdržavaju od komentara i kritika. Društvo osuđuje i debele i mršave, a mršavi to osećaju i doživljavaju na specifičan način o kojem se ređe govori. Treba imati u vidu da ne govorimo o vitkosti, već o vidnoj mršavosti, onoj koja „upada u oči“, jer odudara od standarda lepote, baš kao i prekomerna težina.
Mršave žene stalno slušaju komentare tipa „da li ti uopšte nešto jedeš“ ili „imaš li zdravstvenih problema“ koje im spontano upućuju i poznati i nepoznati. Kada vam ljudi stalno govore kako ste mršavi i kako treba da dodate bar deset kilograma da biste izgledali zdravo, oni vam zapravo govore da izgledate loše, slabo i bolesno. Ali, mršavi žive sa svojom mršavošću, baš kao i debeli sa svojom težinom, suočavajući se sa različitim zdravstvenim tegobama, baš kao i svi ostali, koji nisu ni debeli ni mršavi. Šta mislite, kako se osećaju kada ih ljudi odmeravaju, vrte glavom i upućuju zabrinute komentare, kojima insinuiraju da im nema spasa?
Mršavice teško pronalaze odgovarajuću garderobu – famerice koje će im pristajati u bokovima i struku, a imati dovoljno dugačke nogavice, ili dukserice i košulje koje im neće biti preširoke i visiti na njima. One mogu da obuku odeću dečjih brojeva, jer im odgovara po širini, ali potrebni su rukavi i nogavice odgovarajuće dužine, a ukoliko su visoke i mršave, problem pronalaženja odgovarajuće garderobe je još veći.
Estetski problem je takođe prisutan – kao što debele žene žele da prikriju mesta na kojima se salo preklapa, mršave žele da pokriju koščata kolena i žilava stopala, a osim toga, na mršavim nogama stopala izgledaju duža i veća nego što jesu. A onda im neka punačka žena kaže kako bi volela da se menjaju – pa, možda bi i mršavica volela da se malo zameni sa nekim i da ima drugačije probleme, društvene, praktične, zdravstvene. Ipak, izgleda da je debljina društveno prihvatljivija (uobičajenija, a možda čak i ugodnija za posmatranje) od mršavosti. Pretpostavka je da debela osoba uvek može da se baci na dijetu i „dovede u red“, dok mršavoj osobi metabolizam ne dozvoljava da se ugoji, koliko god hrane uzimala. Veći broj žena ima problem sa viškom nego sa manjkom kilograma i sve one osećaju ubod zavisti – kako neko može da jede koliko god hoće, a da se ne goji, a njima se svaki zalogaj „lepi“, stalno su na dijeti i večito su gladne.
