To je efekat reflektora i događa se stalno – ne sviđa vam se vaša fotografija za koju svi drugi kažu da je baš simpatična; uočavate fleku na odeći i žalite se prijatelju koji kaže da je nikada ne bi primetio da mu niste skrenuli pažnju, i tako redom. Primećujete na sebi i kod sebe nešto što drugima uopšte ne smeta, što previđaju i na šta ne obraćaju pažnju. Osećate se kao pod reflektorom – izloženi, tako da je svaka nesavršenost i mana jasno vidljiva celom svetu. Osim što ceo svet uopšte ne obraća pažnju, kao što vi tripujete.
Probajte da odgovorite na ovaj izazov: setite se poslednje dve ili tri stvari zbog kojih vam je neprijatno, kad ste poslednji put uradili ili rekli nešto kada ste bili pod uticajem alkohola, zbog čega se sada stidite. Neće vam biti teško da se setite.
A sada, setite se poslednjih nekoliko neugodnih stvari koje ste videli da neko drugi radi ili poslednjih nekoliko puta kada je neko drugi uradio ili rekao nešto neprijatno dok je bio pod dejstvom alkohola. Ustanovićete da je barem duplo teže setiti se toga.
Efekat reflektora je stanje društvene svesti koja preteruje. Podstaknuti strahom da niste dovoljno dobri, postajete hiperkoncentrisani na svoje poteze i ponašanje. Brinete kako ćete se predstaviti, šta će drugi videti kada se pojavite, obasjani reflektorom. Taj obrazac počinje da se uspostavlja u mladosti (kroz ono što prepoznajemo kao komplekse) i ako to ne osvestite, razvija se i dalje i provlači se kroz sve vaše odnose i interakcije. Čak i najskromnije osobe mogu postati žrtve efekta reflektora, jer se ovde radi o nesigurnosti – a svako od nas je nesiguran u vezi sa nečim.
