Lifecoach Ana Rodić: “Sve dok žena ne shvati da je vredna ljubavi nezavisno od muškarca, njena sreća će biti u tuđim rukama” (INTERVJU)

Lifecoaching nije posao, već životni put. Da li ste odmah znali da je baš taj put Vaš, ili ste do njega došli zaobilaznim putem?

Baš to kako ste rekli, ja i osećam. Za mene koučing nije posao, već mnogo više od toga – životni put, svrha, moj poziv. Taj poziv svog srca i duše sam čula davno, ali se na njega nisam odazvala jer je razum preovladao. Oduvek sam se osećala dobro kada pomažem drugima da reše probleme, uvek sam u društvu bila ‘’rame za plakanje’’ i ‘’kredenac za tajne’’, uvek su mi odnosi sa ljudima bili ispred svega drugog. Kako se pri odlučivanju za fakultet nisam opredelila prema glasu srca, već razuma, Bog me je usmeravao tako da ipak ne zalutam i ponovo sam na svom putu bila koju deceniju kasnije. Nikada nije kasno da shvatite šta je ono što volite da radite i da to i učinite. Ja sam se na kraju četvrte decenije života prekvalifikovala, odlučila da napustim posao u banci i sve što ima veze sa ekonomijom, za koju sam završila fakultet, i da se posvetim onome što najbolje i najsrdačnije umem i mogu da radim – da razumem, slušam, pomažem, podržim.

Koja je razlika između lifecoachinga i psihoterapije?

Suštinski, može se reći da je međusobni odnos klijenta i terapeuta u psihoterapiji više negovateljski i majčinski (zaštitnički), dok je u koučingu to kokreativni odnos (konfrontirajući) dvoje odraslih i ravnopravnih individua. Psihoterapija je više usmerena na prošlost, probleme i uzroke, a koučing na REŠENJA, SADAŠNJOST I BUDUĆNOST. Psihoterapija uglavnom vremenski traje duže od koučing procesa na jednoj temi, jer je kod koučinga naglasak na SPOZNAJI u funkciji AKCIJE.

Često možemo čuti kako ljudi neke partnerske odnose okarakterišu kao “nezdrave”. Kakav je to odnos i da li ga uopšte možemo definisati?

Nezdravim možemo okarakterisati svaki odnos, pa i partnerski, koji obuhvata sledeće: izostanak razumevanja, poštovanja, uvažavanja, prisustvo agresije, zlostavljanje bilo koje vrste (verbalno, emotivno, psihičko, fizičko, ucene), ignorisanje, ljubomoru i uopšte ugrožavanje slobode u svakom pogledu (sloboda kretanja, govora, izbora). 

Ljubomora i svađe su češće predstavljene kao ogledalo strasti nego nesigurnosti. Zašto je to tako?

Mnogi ljudi svađu i ljubomoru doživljavaju kao ‘’dokaz’’ partnerove ljubavi i toga da mu je stalo do nas. Neki ljudi zaista i ne umeju da ljubav pokažu drugačije, ukoliko su odrastali u okrilju roditelja čiji se odnos zasnivao na svađama, ljubomori, možda i zlostavljanju. To je formiralo njihovu sliku modela kako odnos između partnera treba da izgleda, ili su čak poverovali da jedino tako može i treba. Zato je važno da ljudi osveste da su konfliktni odnosi nezdravi i da može i drugačije da se razgovara, da možemo i da treba da iskažemo svoje mišljenje, ali uz uvažavanje partnerovih potreba, želja i interesa. Na kraju krajeva, niste pupčanom vrpcom vezani za partnera. Možete dopustiti sebi da napustite vezu za koju shvatite da vam nanosi štetu.

Koliko nam je pop kultura naštetila pritiskom da moramo imati “srećan kraj”? Da li to utiče na mentalno zdravlje žena?

Nijedna idealizacija nije dobra. Filmski scenariji, knjige i izmišljene priče u sebi sadrže razne neispunjene želje scenarista, i tu njihova mašta može slobodno da se ispolji. Problem nastaje onda kada konzumenti tih sadržaja ‘’isključe dugme’’ za realnost, opet iz nekih svojih skrivenih pobuda, neispunjenih potreba i neostvarenih ciljeva, i zamene maštu za realnost. To uveliko utiče na jačanje osećaja frustracije i razočarenja, kod žena posebno.

Kada nam je teško da izađemo iz nekog dužeg odnosa jer nas je partner ubedio “da nas niko neće voleti kao on”, kako da se izborimo sa našim strahovima da ne zaslužujemo bolju ljubav?

Moramo da se okrenemo sebi i upoznamo se bolje sa tim našim strahom i svim ostalim povezanim strahovima. Takođe, važno je da upoznamo i sebe i usmerimo se ka jačanju svojih vrlina, dobrih strana i prednosti. Sve dok žena ne shvati i ne oseti da je vredna ljubavi, pažnje i poštovanja nezavisno od muškarca, njena sreća će biti u tuđim rukama.

Stalno iz filmskog i muzičkog sveta izvlačimo poruke da su sve prave ljubavi tužne. Da li primećujete da to menja percepciju žena o ljubavi?

Da, takve poruke iskrivljuju očekivanja i odnos prema realnosti, u istoj meri kao i malopre pomenuti ‘’happy end’’ sadržaji. Kao ni idealizacije, tako ni generalizacije nisu dobre, niti su istinite. ‘’Sve prave ljubavi su tužne’’ je upravo tipična generalizacija koja sva iskustva svodi na zajednički imenilac i ‘’gura u isti koš’’. Svaka osoba je priča za sebe, svaka veza i partnerski odnos ima svoju dinamiku i karakteristike, a tuga je reakcija na gubitak nečega. Ako u vezi sa nekim ostvarimo ono što nam je važno, za čime onda tugujemo?

Nesrećna ljubav – da li je to oksimoron ili krilatica koja nam pomaže da lakše spavamo noću?

‘’Nesrećna ljubav’’ je oksimoron koji pojedinci koriste kao opravdanje za svoju savest u slučaju neuspelih odnosa. Ljubav nikako i nikada nije nesrećna, ali može postati žrtva nesrećnih i nezadovoljnih ljudi koji onda tu ‘’nesrećnu ljubav’’ optužuju za svoj neuspeh ili neadekvatnu komunikaciju. Neki ljudi jednostavno nisu jedno za drugo kao partneri u emotivnom odnosu, i ukoliko to sami ne uvide, opet svaljuju krivicu na ‘’nesrećnu ljubav’’…Ljubav je uvek lepa, plemenita, uvek obogaćuje, oplemenjuje, usrećuje i pruža.

Koliko nestabilan partnerski odnos može da utiče na naše psihičko zdravlje i da nam poremeti svakodnevnicu?

Nestabilan partnerski odnos može da poremeti funkcionisanje osobe na svim životnim poljima, jer se tada osećamo nesigurno, povređeno, rastrojeno, možda čak i funkcionalno destabilisano, ukoliko je prisutan neki oblik zlostavljanja. Jedan od najvažnijih elemenata našeg identiteta je naša partnerska uloga, i način na koji smo se u tome ostvarili definisaće naš doživljaj sebe kao osobe u celosti. Recimo, ako doživljavate poniženje ili nedovoljno uvažavanje od strane partnera, to može tako jako uticati na vaše samopouzdanje, da se možete povući iz drugih socijalnih kontakata, praviti česte greške na poslu, imati ispoljene psihosomatske tegobe i sl.

Postoji li pravi način da se prekine nezdravi odnos ili svako mora da nađe svoj?

Jedini pravi način da se postupi u odnosu za koji duže vreme shvatate da je za vas štetan jeste da iz njega izađete. Načina ima dosta i svaka osoba mora naći svoj, zbog raznih specifičnosti istorije svake veze, osobina oba partnera, mogućnosti nastavka funkcionisanja nakon prekida odnosa, uverenja i strahova, stepena jačine samopouzdanja itd.

Da li će jutro zaista promeniti sve ili to ipak moramo da uradimo mi?

Jutro će doneti samo novu ŠANSU za promenu i mogućnost IZBORA da mi sami nešto učinimo sa svojim životom i svojim odnosima. Niko nam ne može pomoći ako sami ne odlučimo to da uradimo i shvatimo zašto nam je to važno. Ima jedna zanimljiva anegdota iz psihoterapeutskog rada N. Brandena koji je stalno govorio svojim pacijentima upravo to da niko neće doći da ih spasi ili učini srećnim. Jednog dana, klijent sa grupne terapije sa očitim smislom za humor, primetio je: “Stalno nam govorite da niko neće doći! Ali vi ste došli!” Na to je terapeut odgovorio: “To je tačno. Ali ja sam došao samo da vam kažem kako niko neće doći.”

Koji je Vaš savet ženama koje se osećaju “zaglavljeno” u ljubavnom odnosu koji ih ne čini srećnima?

Nemojte stavljati svoju sreću u tuđe ruke. Shvatite da ste dovoljno vredne ljubavi, pažnje i poštovanja takve kakve ste, i da vaša vrednost nema veze sa stavom, ponašanjem i mišljenjem vašeg partnera, niti bilo koje druge osobe. Dobro preispitajte šta u postojećoj vezi dobijate , a koju “cenu” plaćate zbog toga što ste i dalje tu gde ste. Razmislite o tome kako bi vaš život mogao da izgleda za 5 ili 10 godina, ako i dalje ostanete u toj vezi, a kako ako iz nje izađete. Ne postoji samo jedna prava osoba, ni za koga. Postoji toliko drugih muškaraca sa kojima možete podeliti svoj mir i sreću, ali pod uslovom da najpre sami sa sobom definišete šta i zašto želite i da mir i sreću nađete u sebi samima.

Produkcija: WANNABE MEDIA

Tamara Mladenović