Ljubav je mnogo jednostavnija kada ste mladi. Čini vam se da je ima svuda i da je lako dostupna i spremni ste da isprobate njene razne pojavne oblike i stanja. Eksperimentišete i saznajete puno o sebi. Sazrevate i rastete, a rastu i sazrevaju i vaša gledišta, uverenja i standardi. Ako za to vreme ne nađete nekoga sa kim ćete zajedno izrastati i menjati se u istom pravcu, kada postanete stariji, to će biti teže i kompleksnije. Jer, zahtevi postaju složeniji sa zrelošću, a mi postajemo mnogo osetljiviji i manje spremni da tolerišemo ono što nam smeta i da se prilagođavamo zahtevima ljubavi.
Teže nam je da se zaljubimo. A kada se to dogodi i ne uspe, puštanje i preboljevanje je još teže nego zaljubljivanje. Zašto ljubav ne postaje lakša, kada mi postajemo pametniji, zreliji i samostalniji? To bi, nekako, imalo više smisla. Ali, dešava se upravo suprotno. Što smo spremniji da pojednostavimo stvari, to više težimo suštinskim vrednostima, a njih je teže naći u dovoljno čistom obliku. Hemija više nije dovoljna da nam pomogne da pređemo preko manjkavosti, polovičnosti, toksičnih aspekata odnosa, sitnih mana i gluposti partnera, koje bi trebalo da je odavno prevazišao. Što smo stariji, to smo izbirljiviji, jer su nam standardi viši i jer znamo šta se dešava kada ne biramo – dobijamo svašta i bilo šta, a više na to ne možemo da pristanemo. Nije nam dovoljno da jedan ili dva aspekta odnosa funkcionišu (seks i smisao za humor, intelekt i ambicije, vernost i podrška) – potrebno nam je da svi aspekti budu zastupljeni u dovoljnim dozama i ne možemo da zanemarimo ni jedan disfunkcionalan.
Ono što olakšava ljubav u mladosti, u vreme kada negujemo ideale (oko kojih lepršaju zamamni velovi iluzija) jeste to što verujemo da se ljubav dešava, da nas obuzima, da dolazi nezvana, sama od sebe. Ali, sa godinama shvatamo da je ljubav odluka, da možemo odabrati koga ćemo vleti i posvetiti se tome i znamo da ćemo za to snositi punu odgovornost – ne možemo deo te odgovornosti pripisati magičnoj čudesnosti ljubavi, jer znamo da sami stvaramo tu magiju, da je to naša moć posvećivanja, naša odluka istrajavanja, naš izbor zajedništva i pripadnosti. I kad to znamo, ne možemo jednostavno da se prepustimo očaranosti i zaljubljenosti, jer je to zamućeno stanje uma, gotovo kao bolest i znamo da će proći, da ćemo ozdraviti. I kad ponovo steknemo jasnoću i pogledamo realno stanje, nećemo moći tako lako da izađemo na kraj sa razočaranjem, sa činjenicom da smo pogrešili, da smo podlegli sirovim emocijama i da nismo upotrebili mudrost koju imamo da odbacimo iskustvo koje nam nije potrebno (jer ga već imamo i poznajemo).
View this post on Instagram
Uticaj magije (hemije, romantike, iluzornih očekivanja, bajkovitih maštarija) bledi i gubi moć nad nama. Sa jedne strane, to je olakšanje, jer nećemo tako lako podleći bolesti zaljubljenosti (i biti povređeni, frustrirani i nesrećni), a sa druge, jasnoća i mudrost nam neće dozvoliti da se opustimo i uletimo u odnos koji nema neki potencijal i odgovarajući kvalitet, samo da bismo se zabavili, ili, da ne bismo bili sami. Ako želimo da imamo bliskost, intimu, dodir, ako nam to nedostaje, a ne pronalazimo osobu koja dolazi sa svim kvalitetima i sposobnošću da učestvuje u svim aspektima ljubavi i zajedništva, moraćemo da pristanemo na polovičan i neispunjavajući odnos. Zapravo, nećemo morati, ali možda ćemo se osećati dovoljno malodušno, da pokušamo sa takvim izborom – i zaključimo da suviše toga gubimo, da bismo dobili nešto malo od onoga što nam nedostaje.
Magija izmišljanja romantike gubi snagu da nas uznese dovoljno, da ne brinemo zbog pada. Možete ostati u obrascu magije ljubavi – svesni da time sebi obezbeđujete zanos, ali uskraćujete razvoj i dubinu, istinsku povezanost. Možete ostati zaljubljeni u ljubav i povremeno nekoga (ko ispunjava glavne kriterijume) upotrebiti da rekreirate neke doživljaje i osećanja koja najviše volite, a možete shvatiti da je potrebno da prevaziđete čak i to – zaljubljenost u ljubav. Što ste svesniji, zreliji i mudriji, teže vam je da pristanete na mađionačarsku očaranost osećanjima, a spremniji ste za pravi, stvaran i dubok odnos. A za takav je sve manje kandidata i zaista nije lako naći nekog ko je na istom nivou kao vi, ko želi isto šro i vi i za koga je jedino stvarnost i istinitost dovoljno dobra. Što više razumete suštinu ljubavi i svoju ulogu u njoj, teže vam je da pronađete romansu.
Vidie, da biste voleli, treba da osećate da vam je ljubav potrebna. Jer ako ne verujete da vam je potrebna, ili da je zaslužujete, odbacićete je, svesno ili nesvesno. A šta znači kad vam je ljubav potrebna? To znači da želite partnera da sa njim delite životne avanture. Znači da niste sami sebi dovoljni i da ste usamljeni. Ali, ako ste veoma inteligentni i nezavisni, ne želite da priznate ni potrebu, ni usamljenost. Snalazite se da ispunite svoj život na razne načine, pronalazite puno smisla u raznim kreativnim i profesionalnim aktivnostima, ulažete svoju energijo svesno u razvijanje svih aspekata svog života, kako biste, nezavisno od veze i odnosa, bili celi i ispunjeni, imali svoje mesto, svoju svrhu i smisao. Dakle, postajete toliko nezavisni, da vam više niko nije potreban i više niste spremni da svoj život delite sa nekim, da se prilagođavate – da dozvolite da vam neko priđe toliko blizu da vam postane potreban. Želite nezavisnost, više nego partnerstvo. I to uviđate na vrlo nezgodan način – sretnete nekog ko je na istom intelektualnom nivou, ko je zreo, samostalan i nezavistan i u pokušaju da funkcionišete, otkrivate da svako više voli svoj život i svoju nezavisnost, nego partnera. Ne želite da provodite svaki dan sa drugom osobom, želite da budete sami sa sobom, sa svojim raznim interesovanjima i aktivnostima.
