U ljubavi nema logike. Ponekad ništa što možete da smislite nema smisla. Jedino što možete da verifikujete jesu vaša osećanja. Kad nekog volite, spremni ste da učinite za njega bilo šta. Kad voljenoj osobi ne odgovara ono što činite, pokušavate da radite – ili ne radite – ono što joj odgovara. Ako traži da je pustite na miru, puštate je. Ako traži pomoć, pomažete. Ako greši i povređuje vas, opraštate. Dajete voljenoj osobi svaku šansu. Povlačite se i čekate. Pristajete na onoliko bliskosti i zajedništva ne koliko je voljena osoba spremna, iako vam to nije dovoljno. Ako vas ostavi, patite i želite da se vrati. Ako se vrati, počinjete ispočetka. Ne postavjate uslove, ne osuđujete je, sve prihvatate, sve činite. Kad pomislite da morate da postavite granice, da držite do sebe i svog samopoštovanja, naljutite se i pobunite (gde sam tu ja, pitate se), udaljite se i pokušate da ograničite svoja osećanja i da postupate razumno, osećate se loše. Mnogo gore, nego kad sve prihvatate i sve činite, jer osećate da tako morate, a nemate logičnih dokaza da to ičemu vodi. Ako joj se ne povinujete, ljubav je van vaše kontrole, ako je sledite, nemate nikakvu kontrolu.
Sledeće što znate, jeste da govorite i radite sve one apsurdne stvari za koje ste mislili da ćete ih prevazići i da osećate da je, koliko god ludo delovali čak i sami sebi, to sasvim u redu.
View this post on Instagram
Nije vas briga. Jedino što je važno, jeste to što volite tu osobu. Učinićete sve da budete sa njom. Da je usrećite. Da joj pomognete. Vaše srce zna da je to jedino ispravno. Ono ne zna za razum, granice, logiku, samopoštovanje.
I to je komplikovano. Jer, dešava se da volite nekog ko vas ne shvata ozbiljno. Ne vidi vas, kao što vi vidie njega. Nije zainteresovan. Ili čak i ne zna da postojite. A vi samo čekate da vas primeti i nadate se da će vam jednom ljubav biti uzvraćena.
