Opsesiju mladošću nije izmislio savremeni svet – on se samo približio toj bolnoj čežnji onoliko koliko se do ovog momenta razvila nauka. Gubitak mladosti i lepote više nije prihvatljiv, starenje je nepristojno. Tridesete su nove dvadesete, koje produžavate do pedesete, a onda počinju nove tridesete. Dužni ste da izgledate deset ili dvadeset godina mlađe, da suzbijete i kontrolišete sve znake starenja, jer su vam na raspolaganju sva sredstva. Programi zdrave ishrane i vežbanja, hirurške intervencije, kozmetički i modni trikovi za prikrivanje onog što ne uspevate da eliminišete. Ofarbana i lepo ošišana kosa, šminka da prikrije nedostatke, steznici i brushalteri koji podižu grudi i zadnjicu i daju vam poželjnu figuru, na koju nabacite odeću izabranu tako da istakne ono što je za pokazivanje i pokrije ono što nije – pažljivo doterana žena u pedesetim godinama zaista može da izgleda dvadeset godina mlađe. I to prosečna doterana žena u pedesetim. Holivudske glumice i zvezde otišle su korak (od sedam milja) dalje, one ostaju zamrznute u tridesetim, osim ako nisu posebno hrabre, pa jednostavno stare, ostajući doterane i pružajući primer pobune protiv veštačke mladosti.
View this post on Instagram
Ja nemam mnogo poverenja u mladost. Uvek mi je bilo čudno kad neko sa 25 godina već ima za sobom pet objavljenih romana, brak, decu svoj stan ili kuću, skupa kola… Kako to? Kako neko ima šta da kaže i poruči drugima, kad nije živeo dovoljno dugo da sakupi dovoljno ljudskog iskustva, dovoljno gubitaka, bolova, preživljenih kriza? Kako može da ponese odgovornost koju zahtevaju porodica i roditeljstvo, ili da zaradi silan novac i sebi obezbedi status? Sumnjivo je to meni. Možda ima nečeg u tome da „počneš na vreme“ valjda zato da bi imao vremena da više puta počinješ ispočetka. Mladost je vreme otkrivanja sebe, eksperimentisanja, sazrevanja, osvešćivanja. Verujem da ima miljenika sudbine (koji su možda milost zaslužili u prošlim životima), koji ne prolaze (ili samo protrče) kroz tinejdžersko destruktivno buntovništvo, koji su svesni sebe, mentalno stabilni i emotivno zreli, pa znaju šta hoće i to ostvare i pre tridesete, ali ima i onih koji su morali da požure i daju sve od sebe, da žive duplo brže i sagore u mladosti, kako bi svetu ostavili upečatljiv doprinos, koji će ih, ne samo nadživeti, nego i ovekovečiti. Kao što ima onih koji prosto ne prežive rizike mladosti, zbog čega se uvek pitamo ima li Boga, i ako ga ima, kakva mu je to pravda… Kao što ima i onih koji u četrdesetim proživljavaju ono što su propustili u dvadesetim.
