Šta je kemp stil? Kome pripada i da li se razlikuje od kiča i treša? Da li se kemp može definisati? Poslednji put u okviru projekta Camping the trash out, pokušaćemo da odgovorimo na ova pitanja predstavljajući digitalnu građu Muzeja popularnih i supkultura u vidu završne publikacije i dokumentarnog filma.
Nakon dugomesečnog rada na projektu, tim Muzeja popularnih i supkultura istraživao je pojam kempa, kao i društvene teme koje on pokreće. Tokom rada na projektu muzej je sa svojim saradnicima organizovao dve izložbe pod nazivom “Pronađi kemp u sebi…!?’” u okviru Festivala Dev9t (Ciglana) i KC Magacin.
Detalj postavke u okviru Festivala Dev9t (kempi venčanica, interaktivna skulptura i kostim posvećen modi dendija), IZVOR: Privatna arhiva muzeja
Cilj programa jeste da se mladi stvaraoci i istraživači uključe u istraživanje zanimljivog fenomena i kroz interdisciplinarnu saradnju približe publici istraživačku građu na što zanimljivi način. Ukratko: mladi scenografi i kostimografi su na osnovu istraživačkih radova mladih istraživača vizuelno predstavljali tematske celine projekta. Interaktivne instalacije, propratni, radioničarski programi i kustoska vođenja omogućila su posetiocima da neformalno diskutuju o tome šta zaista kemp stil predstavlja i zbog čega je važan.
Proces kreiranja instalacije roze haljine Lejdi Gage, inspirisane istraživačkim radom Jelene Jovanović – scenografi (Nina Papić i Stefan Spirovski), kostimograf (Anja Knežević), model (Katarina Krunić), IZVOR: Privatna arhiva muzeja
Sada je vreme da se celokupna istraživačko-kreativna građa projekta sakupi i predstavi svim zainteresovanima u cilju edukacije i argumentovane razmene mišljenja. Kako Muzej popularnih i supkultura istražuje, sakuplja i istražuje građu iz oblasti popularnih i supkultura, metode muzealizacije ovog muzeja se razlikuju od uobičajenih metoda tradicionalnih muzejskih institucija. Naime, kako je tema projekta, kemp, koji je fluidan, svevremen i neuhvatljiv, muzej bi želeo da baštini, ,,živu’’ materiju ovog fenomena kroz digitalne formate dostupne svima. Vizuelni scensko-kostimografski prikaz priredili su scenografi: Nina Papić, Stefan Spirovski, Ana Škrbić i kostimografi Anja Knežević i David Lulić.
Kostimografsko-scenografska postavka u okviru Ostavinskoj galeriji, KC Magacin i ,,selife booth’’ inspirisan kemp ličnostima – David Lulić (kostimograf), Ana Škrbić (scenograf), IZVOR: Privatna arhiva muzeja
Publikacija “Kemp u nama i mi u kempu!” predstavlja skup naučno-istraživačkih radova na temu kempa i društvenih pitanja koje kemp stil pokreće. U publikaciji možete pronaći sedam istraživačkih radova koji istražuju kemp u različitim umetničkim formama (pre svega u književnosti, filmu, modi, multimedijalnom stvaralaštvu, pa čak i samim ličnostima – studija slučaja: Bebi Dol). Pored toga istraživački radovi mladih istraživačica i istraživača kroz živopisne radove o kempu pokreću i otkrivaju mnogobrojne društvene teme od rodnih identiteta, estetike, preko istraživanja publike do kempa i njegovog mesta kada je u pitanju ekonomski položaj njegove publike. U publikaciji možete pronaći istraživačke radove mladih istraživačica: Ane Samardžić, Jelene Jovanović i Jelene Beočanin, ali i mladih esejista: Vladimira Milisavljevića, Smiljke Čabraje, Tatjane Ristić i Tamare Tice.
Zasluge za dizajn publikacije pripadaju Saneli Begović, dok su se za lektorisanje pobrinuli Matija Nešović (srpski jezik) i Jana Živanović (engleski jezik). Urednik publikacije i kustos projekta je Uroš Đurović.
Publikaciju projekta možete pronaći u segmentu sajta “Kemp u nama i mi u kempu!” koja je besplatna za preuzimanje u .pdf formatu za sve zainteresovane. Istakli bismo da je korišćenje publikacije za dalje istraživačke radove na ove i slične teme podržano uz adekvatno citiranje i poštovanje autorskih prava mladih istraživača na projektu.
Prikaz naslovne stranice i sadržaja istraživačkih radova koji su dostupni u digitalnoj publikaciji muzeja
FIlm ,,Kemp u nama i mi u kempu!” predstavlja dokumentarni, završni film projekta Camping the trash out. Film se sastoji od narativnog dela koji publici bliže objašnjava kemp, te ga povezuje sa primerima iz popularne kulture, medija i svakodnevnog života. Kroz dijalog naših naratora Anje i Alekse saznajemo gde sežu počeci kempa, gde se sve on danas pojavljuje i ko su najistaknutiji primeri ličnosti iz sveta kempa. Naši vodiči na tom putu su i istraživačica Ana Samardžić, dizajnerka Andrijana Stefanović i kustos projekta Uroš Đurović. Pored toga imaćete priliku da vidite, makar na delić, atmosferu sa radionica i izložba u KC Magacin i u okviru Festivala Dev9t.
Film je dostupan na YouTube kanalu Muzeja popularnih i supkultura, a u izradi ovog zanimljivog filma učestvovali su: Anja Arnautović i Aleksa Mogić (naratori), Nikola Tomić (montaža i miks zvuka za naraciju), Ivana Kovačević i Aleksandar Karić (novinarka intervjua i snimatelj, kao partner završnog filma – Gle.tv), Tamara Jecić i Uroš Đurović (scenario i režija), Milan Petković i Darko Dikić (montaža), MilanPetković (animacija), Jana Živanović (prevod titla na engleski jezik) i Darko Dikić (priprema titla za YouTube).
Završni film projekta Camping the trash out ,, Kemp u nama i mi u kempu!’’ – svi materijali su korišćeni u nekomercijalne, neprofitne i edukativne svrhe.
Realizaciju projekta podržali su mnogobrojni partneri, među kojima su: Coca-Cola HBC Serbia, Klub studenata istorije umetnosti Filozofskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, Festival Dev9t i Ciglana, KC Magacin (Ostavinska galerija) i Božidarac 1947. Glavni medijski partner projekta bio je PR tim Fakulteta političkih nauka, Univerziteta u Beogradu, a mnogobrojni medijski partneri koji su verno ispratili svaki događaj projekta bili su: Zvučna etnografija, ZOOMER, Repertoar.rs, Danas, Čupava keleraba, SEECult, Headliner, RED Portal, Mingl, WANNABE Magazin, Gle.tv, Brana’s Divine World i Magazin Plezir.
Ništa ne bi bilo moguće bez mnogobrojnih marljivih volontera, tima Muzeja popularnih i supkultura, kojisu učinili da svaki detalj bude na svom mestu. Muzej bi se posebno zahvalio Nikoliji Mitrović, Ani Milovanović, Vanji Popović, Slavici Sandić i velikom timu zaduženom za društvene mreže (Emilija Janković, MIlica Milović, Nevena Tomić, Valentina Pataki, Martina Đorđević, Katarina Filip, Miona Blazevic, Maksim Vojvodić, Ana Škrbić, Ana Milanović, Bojana Popović).
Projekat je podržao Fond Princ Klaus iz Amsterdama u okviru programa Next Generation 2020 (Prince Claus Fund/ Next Generation 2020).
