Industrija odeće je druga po redu najveća industrija na svetu. U poslednjih nekoliko godina, između 2000. i 2014. godine – komercijalna proizvodnja odeće porasla je na gotovo 100 milijardi komada godišnje. Sumanuto, zar ne? A sada, razmislite o tome kako na ovu situaciju gleda generacija Z, koja je rođena u vremenu u kojem je jedino za šta znaju brza moda i masovna proizvodnja. Oni nisu bili rođeni u godinama kada je pionir brze mode, kompanija Zara, tek otvorila vrata svojim kupcima i ne sećaju se vremena u kojem online kupovina nije postojala. I mada su za svoje mlade godine i aktuelnu globalnu pandemiju veoma svesni gorućih svetskih problema o kojima bi trebalo podići svest, oni i dalje uživaju u svim pogodnostima ultra brze mode, koja je zapravo jedan od najvećih svetskih zagađivača. Zašto se ovo događa, kako to utiče na sve nas i šta možemo učiniti da ovu činjenicu promenimo?
View this post on Instagram
Generacija Z nažalost nije u prilici da napravi preteranu razliku, sve i da dođe do razumevanja da brza moda na globalnom nivou donosi daleko više štete nego koristi. Kada sagledamo ekonomsku situaciju, mali broj tinejdžera koji žele da uživaju u modi poseduje finansijske mogućnosti da kupuje odeću lokalnih, manjih, eco friendly i održivih brendova. Samim tim, većina njih se okreće onome što je pristupačno i jeftino – a to je online kupovina u velikim kompanijama brze mode, kao što su Shein, ASOS, Boohoo, Fashion Nova… U kompanijama ovog tipa odevni komadi se mogu naći po cenama pet do trideset dolara, za razliku od lokalnih brendova u kojima mogu koštati i do deset puta više. Generacija Z naviknuta je na niske cene i dostupnost mode, i većina njih nije ni spremna, ni u stanju da se odrekne ovog principa kupovine. Uz modne trendove koji se brzo smenjuju kako bi potražili kapitalizam, generacija Z se zaista nalazi u pat poziciji.
