Ako ne umete, možete naučiti. Da se oprostite od prošlosti, umesto što je stalno oživljavate, želeći da se vratite u trenutke u kojima se nešto dešavalo i da napravite drugačije odluke i izbore. Ah, šta bi bilo, kad bi bilo i da je moguće… A nije. Prihvatite da se ono što se desilo neće promeniti i nema smisla razmišljati o tome, to je traćenje životne energije na žaljenje. Da li se žaljenjem iskupljujete? Ili samo kažnjavate sebe? Ne vredi da sebe lomite osećanjem krivice, kad ne možete da poništite ni ono što se desilo, ni posledice tog dešavanja. Znam, logika nije dovoljno ubedljiva – i vi to sebi govorite, a ipak se i dalje mučite sa žaljenjem. 

Zato malo promenite pristup – pošto ne možete da promenite ono što se desilo, šta je ono što možete? Upravo vaš pristup i vaš stav. Pogledajte stvari iz šire perspektive. Loše odluke, ružne, tužne i bolne stvari, odigrale su se sa intenzitetom koji je ostavio trajan pečat na vama. Zbog tog pečata, postali ste pažljiviji, više se preispitujete, umete da prepoznate u sadašnjim događajima trag tog pečata i da napravite mudrije izbore. 


Najčešće, upravo su loš izbor i njegove katastrofalne posledice ono što vam je bilo potrebno da biste nešto shvatili, da biste se pomerili sa mesta u kome ste bili zaglavljeni i da biste znali bolje. 

Ono što vam je potrebno, često se veoma razlikuje od onog što priželjkujete. Ponekad je potrebno da glavom probijate zidove, da biste naučili da se ophodite prema zidovima i da više cenite svoju glavu. U nekoj sledećoj situaciji, pred nekim novim zidom, ne morate upotrebiti svoju glavu kao „ovna“ za rušenje, već možete pronaći način da zid zaobiđete, ili uočite u njemu pukotinu koja se može proširiti u prolaz. 

Svaka greška je lekcija i kad steknete nešto mudrosti, shvatate da su neke od najgorih stvari koje su vam se dogodile, upravo ono najbolje što je moglo da vam se dogodi. 

Sa žaljenjem dolaze nove vredne lekcije – kao što je opraštanje. Pre svega sebi. Zatim, razumevanje – učite da ne osuđujete nekog na čijem mestu niste bili, čije okolnosti i motive niste iskusili. Takođe, učite da nastavite dalje, da počnete ispočetka, kad se sve sruši, da ostavite iza sebe mračne i uznemirujuće misli i emocije i da praktikujete radost življenja. Ne samo da imate prava na to, već ste i dužni (sebi) da to uradite. 

Comments