Ukoliko živite u Beogradu, u njemu ste odrasli ili ste ga barem jednom posetili, garantovano je ostavio utisak na vas. O Beogradu su pisali mnogi domaći autori i mnogi muzičari, ali se retko ko od njih fokusirao na „lepotu“. O Beogradu se možda ne mogu napisati melodične, romantične šansone kakve zavređuje Pariz, niti arije kakvima se može pohvaliti Rim, ali, lepota je u oku posmatrača, a Beograd krasi sasvim drugačija vrsta lepote. Beograd je boemska duša sazdana u teškom betonu, brutalno lepo sivilo višespratnica, koje se sudaraju sa kaldrmama.
Beograd nikada nije izgledao lepo. Beograd je izgledao kao umetnost, a uloga umetnosti nije da bude lepa, već da učini da nešto osećamo.
View this post on Instagram
A kada pogledamo brutalistička prostranstva Novog Beograda, o kakvima je mogao sanjati Le Corbusier, ne možemo da i sami ne ostanemo skamenjeni pred njihovom visinom koja oštrim linijama seče nebo, impozantnošću i “atmosferičnošću”. Socijalistička arhitektura sastavni je deo Beograda, njegov zaštitni znak i „živi“ betonski prozor u našu prošlost, koji govori o ideologijama nekog drugog vremena.
Brutalistički stil i srodna betonska arhitektura vremenom su postali duša i skamenjeno srce Beograda, a njihov estetski prepoznatljiv izraz izaziva divljenje godinama nakon njihovog nastanka. I mada nam se spomenici socijalno modernističke arhitekture, ukoliko smo u Beogradu, nalaze pred očima – ponosni smo što ih od sada možemo pronaći i u prvoj (i jedinoj) online arhivi Belgrade Socialist Modernism. Iza ove jedinstvene arhive stoji modna dizajnerka iz Beograda, Tatjana Ostojić, koja kroz svoj rad i istraživanje ispituje značenja arhitektonskih fenomena i to na koji se način njihov estetski i društveni potencijal menja u skladu sa istorijskim i političkim kontekstom.
View this post on Instagram
Ovaj rastući veb-sajt trenutno sadrži fotografije i lokacije preko 40 ključnih brutalističkih i socmodernističkih objekata u Beogradu, kao i selekciju publikacija koje obrađuju temu socijalističke arhitekture iz arhitektonskog, urbanističkog i društveno-političkog ugla. Uz to, poseban segment belgradesocialmodernism.com veb-sajta posvećen je savremenim, lokalnim umetnicima čiji su umetnički radovi inspirisani brutalizmom i njegovim derivatima.
Još jedna sjajna vest je da je ovaj veb-sajt interaktivan, a svi zainteresovani pozvani su da se priključe projektu i ukoliko žele, doprinesu razvoju arhive socmodernističke arhitekture u Beogradu u vidu fotografija, akademskih tekstova, publikacija i umetničkih radova. Uz to, Belgrade Social Modernism projekat od sada možete zapratiti i na Instagramu!
Od svoje prošlosti ne možemo, niti bi trebalo da pobegnemo – a sada kroz Belgrade Socialist Modernism arhivu svoju prošlost možemo sačuvati, kako bi naredne generacije znale odakle potiču i gde leže njihovi koreni. Socijalistička arhitektura je integralni deo Beograda i ideologije nekadašnje Jugoslavije, i kao takvu je treba sačuvati kao jedinstveni spomenik kulture i nasleđa. Naša prošlost je neraskidivno povezana sa našom budućnošću, a svako ko dobro poznaje svoju prošlost – moći će sigurnije da korača u nepoznato.
Naslovna fotografija: instagram.com/belgrade_socialst_modernism
Jovana Pantić
