Uvek ste više zabrinuti za druge, nego za sebe. Vi ćete lako. Uzdate se u svoju snagu, otpornost, istrajnost, trpeljivost, stabilnost. Navikli ste da budete podrška i oslonac, okruženi ste onima kojima sve pada malo teže nego vama, kojima je pomoć potrebnija nego vama i koji vam se uvek obraćaju.
Verujete da vaši voljeni zaslužuju ljubav, privrženost, pažnju i poštovanje, ali da li verujete da i vi zaslužujete to isto? Možda uveravate bliske osobe da moraju više da vode računa o sebi, da više vole sebe, da budu sebične, ako je potrebno, da bi im bilo bolje u nekom teškom periodu. A da li ste se zapitali – da to što govorite drugima, možda govorite sebi? Govorite njima, da biste čuli sebe, da biste shvatili da se to odnosi i na vas i da treba da poslušate svoje sopstvene savete.
Istina je da je mnogo lakše usredsrediti se na tuđe probleme, nego na svoje. Manje je bolno i deluje produktivnije – imate moć da nešto učinite i vidite pomak, vidite da je drugoj osobi bolje, da joj je laknulo, da je na putu oporavka i isceljenja. Odlično se osećate kad se uverite u svoju snagu – vi ste stena za druge, vi ste spremni na svaku akciju da biste nekome pomogli, vi ćete za druge uraditi bez oklevanja ono što biste nerado (ili nikako) uradili za sebe. Vi se krećete kroz svet otvorenog srca i raširenih ruku, dajući svima svoju pažnju, ljubav, razumevanje, pomoć i podršku, spremni da svakog trenutka prigrlite svakog ko traži utehu.
View this post on Instagram
A gde su raširene ruke kojima vi možete da se bacite u zagrljaj? Gde je rame na kome možete da se isplačete? Čije srce vama nudi utehu?
Takva pitanja uopšte i ne postavljate, sve dok se ne nađete u situaciji da vam nije dobro, da vam je potrebna pomoć i podrška, uteha i razumevanje i dok ne uvidite koliko ste zatvoreni za to. Oslanjate se na sebe, po navici, ali dešava se da to nije dovoljno i onda ste zbunjeni, ne znate kako da se nosite sa svojim problemima. I dok ste vi zatečeni i oslabljeni, život koji ste izgradili nastavlja se na način na koji ste se u njemu postavili – svi drugi i dalje od vas očekuju da maksimalno funkcionišete i da im pomažete i ne primećuju da vam nije dobro i ne pada im na pamet da vam nude pomoć, jer valjda biste tražili, da vam nešto treba. Da li biste tražili, stvarno?
Lako je voleti ceo svet i brinuti o svima, biti stalno zauzet i uposlen popravljanjem sveta, na dnevnom nivou. Ima toliko toga što možete da učinite, da je prosto glupo da odvajate vreme za sebe i da se bavite svojim problemima, kad možete pomoći drugima na toliko načina. Vaše meko srce ima saosećanja za sve druge, osim za sebe. Svuda ćete uskočiti i priskočiti i bićete u tome spretni, evikasni i odlučni. I uživaćete u tome. Potrebno vam je da budete potrebni. I kad dođete u situciju da je vama neko potreban, da nešto ne možete sami, to je za vas nešto najgore na svetu.
