Kreativna vizionarka, dizajnerka Fiona Sinđelić Stefanović, godinama unazad osmišlja inovativne komade nameštaja koje, pored Srbije, izlaže i u drugim delovima Evrope. Njene stolice, rasklopivi stolovi, taburei, kupatilski elementi i instalacije za dečja igrališta krase sale, privatna i javna mesta po raznim državama. Fiona je diplomirala i masterirala na odseku Dizajn enterijera i nameštaja na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu kao jedan od najboljih studenata svoje generacije. Pored mnogobrojnih angažmana, vrši i funkciju kreativne direktorke dizajn agencije Supermarket Lab iz Berlina. Šarmantna, vedra, energična i nasmejana, Fiona je i članica ULUPUDS-a od 2019. godine. Evo šta nam kaže o svom jedinstvenom stvaralaštvu…
Svi koji poznaju tebe i tvoj opus, znaju da često stvaraš i po 15 sati dnevno. Na čemu trenutno radiš?
Da – prethodna i ova godina su mi neverovatno intenzivne i ispunjene što se tiče posla i projekata. Budući da od prošle godine radim kao kreativna direktorka Supermarket Lab dizajn agencije, stalno sam na relaciji Berlin – Beograd. Tu imam prilike da radim na super kreativnim i inspirativnim projektima u oblasti arhitekture i dizajna, 3D vizualizacije, advertajzinga i digitalne produkcije.
Pored toga, odgovorna sam za dizajn enterijera nekoliko privatnih vila na Floridi. U pitanju je jedan neverovatan projekat koji mi pruža slobodu stvaranja, koja će se ogledati i u enterijerskim detaljima, ali i u nekoliko luksuznih komada nameštaja, dizajniranih posebno za te prostore. Projekti će biti urađeni i u VR-u, tako da će klijent imati kompletnu mogućnost doživljaja i interakcije unutar dizajniranog enterijera.
Očigledno je da tvoj posao neretko ume da bude veoma zahtevan. Šta je to što te motiviše da istraješ?
Zaista volim da radim u kreativnoj dizajn sferi, tako da mi nikada nije bio problem da pronađem motivaciju za rad. Mom karakteru i duhu jedino ne odgovara kada se radne nedelje stope i previše liče jedna na drugu – i po dinamici i po opisu posla. Unervozim se ukoliko osetim stagnaciju i kad nema izazova. Zato mi savršeno odgovara dinamičnije radno okruženje, gde se projekti često smenjuju i svaki zahteva upotrebu druge veštine. Naravno, ciljeva nikad dosta, a oni na kraju opravdavaju i put i naporan rad.
Već u toku master studija, predstavila si svoj Morpho rasklopivi sto na izložbi Fakulteta primenjenih umetnosti u Muzeju primenjenih umetnosti u Beogradu. Nakon toga si kreirala još rasklapajućih stolova, kupatilske i instalacije za dečje igralište, taburee, stolice… Budući da su svi komadi nameštaja nesvakidašnji, u čemu pronalaziš inspiraciju?
Svaki komad je priča za sebe tako da ne mogu da dam generalni odgovor na ovo pitanje. Ali, recimo, za poslednji komad koji sam izvela – sto 1111 – inspiraciju sam pronašla u slikama svog profesora i prijatelja Marka Lađušića, konkretno u njegovoj slici pod nazivom Brazde. Kolorit i forma su potpuno izvučeni iz te dvodimenzionalne slike i prevedeni u trodimenzionalnu formu. Ta igra mi je veoma interesantna, pa planiram da uradim još komada na tu temu.
Od kojih materijala su sačinjena tvoja dela?
Isključivo od prirodnih materijala, kao što su puno drvo, metal i kamen. Nisam preterano zainteresovana za upotrebu veštačkih materijala, ali eko i reciklirani materijali su nešto što podržavam i što ću koristiti u radu na budućim projektima.
Svaki komad poseduje tvoj prepoznatljiv, autentični pristup. Kako bi opisala svoj kreativni stil?
Minimalistički funkcionalizam, sa izraženom individualnošću. Moj kolorit je uglavnom sveden, sa upotrebom jakih akcenata u boji. Do skoro sam i sama nosila isključivo crnu garderobu, sa ponekim belim ili bež detaljem. Taj individualni stil se, naravno, preslikavao i na moj kreativni rad. Međutim, sada kada sam počela polako da ubacujem kolorit u svoj ormar, mislim da sledi faza igranja sa bojom i bogatijim koloritom i u mom dizajnu.
Za Black Box, u okviru Mikser festivala, kreirala si i BB module pravougaonih profila crne i svetosive boje. Moduli se kao spaghetti mogu preplitati, stavljati jedan na drugi, pa mogu služiti kao stolice, klupice, stočići za kafu. Je l’ to i bila njihova primarna namena?
Ovaj projekat je bio veoma jednostavan kako konceptualno, tako i za izvođenje, ali mi je jedan od najdražih zato što i nakon 7 godina vidim da se ti moduli koriste za raznorazne potrebe – izložbe, eventove, koncerte, nameštaj za sedenje… čak su prešli i put Beograd-Sarajevo-Beograd. Ko zna gde su u ovom momentu dok pričamo o njima, i za šta tačno služe.
Svoje Morpha stolice prvi put si prezentovala na Sajmu nameštaja u Beogradu 2015. godine. Takvih 150 stolica naručio je nemački arhitektonski studio GRAFT za auditorijum Kabbalah Centar u Berlinu. Čuo sam da su bile korišćene i na jednom jevrejskom venčanju?
Jesu. Na zvaničnom otvaranju sakralnog prostora Kabbalah Centre u Berlinu smo, između ostalog, imali i jevrejsko venčanje, čiji je sastavni deo naravno bio i tradicionalni “ples stolica”. Gosti visoko podignu stolice na kojima sede mladenci, pa svi zajedno plešu i vesele se uz muziku. Sve je prošlo kako treba – mladenci su se venčali, a Morpha stolice preživele ovaj pravi real life test. (smeh)
Sledeći projekat, za koji sam razvila 2.0 verziju Morphe bio je URBAN NATION muzej, takođe u Berlinu.
Svoja dela si predstavila na samostalnoj izložbi nameštaja, pod nazivom Na početku, u SKC u Beogradu. Pored toliko posla, kad stižeš da se posvetiš sebi i privatnim željama?
Da, to je bila moja prva samostalna izložba nameštaja na koju sam zaista ponosna i srećna što je „početak“ obeležen baš u galeriji SKC-a.
Vremena za privatne želje zaista ne ostane mnogo i konstantno se trudim da nađem dobar balans u radnoj nedelji ili mesecu. Evo, radimo ovaj intervju, a onda idem u Istanbul u iskrenoj želji da popijem tursku kafu blizu Aja Sofije. Nemam često mogućnosti da pobegnem od posla, ali kad god osetim da mogu da ukradem koji dan, iskoristim to kako bih se ispunila novim iskustvima i promenila svakodnevicu.
Čime se baviš kad ne radiš?
Ako sam u Beogradu, slobodno vreme koristim za jogu, jahanje, i, naravno, druženje sa najbližim prijateljima za koje sam zahvalna što su još uvek tu i pored mojih 15 sati rada dnevno. Takođe, 2020. je od svih nas očigledno napravila planinare i taj trend mi je odlično došao. Još uvek sam najslabija u pešačenju, ali se uredno trudim. Pored ovoga, vozim bicikl svaki dan, što mi dođe kao super ventil od svega.
Postoje li budući planovi u pogledu dizajna i posla uopšte?
Već neko vreme imam želju da svoju ljubav prema dizajnu nameštaja i formi prenesem i proširim na skulpturu. Kod dizajna nameštaja je bitno ispuniti određene funkcionalne i ergonomske aspekte pored estetskih. Kod skulpture postoji daleko veća sloboda u formi, izrazu i upotrebi materijala, što me posebno privlači. Stoga, trenutno radim na skicama i 3D modelima svojih prvih skulptura, koje ću, nadam se, imati prilike i da izvedem u materijalu u toku sledeće godine.
