Um je lukav i možda vešto skriva ono što zaista osećate i uverava vas da je sve u redu, jer svakog dana živite dvesta na sat, u društvu koje ceni nezavisnost i lični interes daleko više od povezanosti. Ali, vaše akcije su možda motivisane gorkom usamljenošću (iako skoro nikada niste sami) i potrebno je da se povežete, pre svega, sa sobom i svojim osećanjima.
Idealizujete bivšu vezu
Ako nemate ljubavnu vezu, osećate prazninu, koju ne želite da osećate i um teži da je ispuni. Zato razmišljate o prošlim vezama i u svakoj vidite samo dobre strane, čini vam se da je svaka mogla da uspe i pomišljate šta biste radili da vam se ukaže prilika da se povežete sa (nekim) bivšim, ili čak inicirate kontakt.
Ne pokušavate da upoznate nove ljude
Malo poznata činjenica o usamljenosti je da ona ima tendenciju da zauzima vaš životni prostor, da se širi i da istovremeno sužava vaš svet – da stvara još više usamljenosti. Što se više navikavate da provodite vreme sami, što se više isključujete iz društvenih tokova i događaja, to ste usamljeniji. Neko vreme se osećate sasvim dobro i verujete da je to pravi način da volite sebe i da se bavite sobom, ali onda shvatate da ste se „odrodili“ i da se osećate kao pustinjak, koji je zaboravio kako se komunicira sa društvom i kako se uživa u društvu.
Ponašate se kao da vam se bliski odnosi groze
Osećate zgražavanje kad vidite par, koji deluje obuzet međusobnom komunikacijom, razmenom nežnosti i pogleda. Fuj, kako je to patetično i neprilično! Zar moraju svima da nabijaju na nos svoju zaljubljenost? Ni slučajno ne biste sebi priznali da im žestoko zavidite i da biste i vi voleli da sa nekim budete tako patetični i nepristojni.
Bavite se samousavršavanjem na opsesivan način
Okrenuli ste se sebi, radite na sebi, volite sebe – sve onako kako ste čitali i slušali, jer svi saveti za samopomoć govore o tome. Verujete da stavljate sebe na prvo mesto, ali postajući opsesivni u samousavršavanju, zapravo samo anestezirate želju za zajedništvom i bliskošću. Kada osećamo da nismo dovoljni takvi kakvi smo, razvijamo tu opsesiju samousavršavanjem, a što smo duže odvojeni od drugih, to dublje osećamo da nismo dovoljni.
Osećate emitvnu utrnulost
Jer ste se anestezirali. Kao kod zubara. Ogradili ste se od emocija, osećate se kao „ravna linija“, ništa vam se ne događa, ništa ne obrađujete i ne procesuirate. Najviše potiskujemo svoje emocije kada osećamo da nemamo načina da ih zadovoljimo. I kada se osećamo odvojeno od života, onda se odvajamo od svojih osećanja.
Svu pažnju posvećujete detaljima
Kada potreba za ljubavlju i povezanošću nije zadovoljena, osećamo se van kontrole, a kao posledica toga, postajemo previše posvećeni sitnicama i detaljima života koje možemo da kontrolišemo. Na taj način kompenzujete usamljenost, održavate iluziju upravljanja svojim životom, ali postajete vrlo neprijatni i „čudni“ – izbirljivi ste, zastupate nevažna prava (na redosled u redu pred kasom), zauzimate se za stvari zbog kojih vas svi gledaju kao da ste malo uvrnuti. Kada vaše stvarne potrebe nisu zadovoljene, projektujete frustraciju na male potrebe i nebitna dešavanja.
Preuveličavate svoju različitost
Osećate se kao da ste došli sa druge planete i pitate se šta nije u redu sa ovim ljudima. Pada vam na pamet i da se oni pitaju šta nije u redu sa vama, a onda se zadovoljavate pomišlju da ste toliko drugačiji od drugih, da vas niko ne razume i da niko nije sposoban da dosegne vaš način razmišljanja i vaš nivo postojanja. Osećanje odsečenosti od drugih kreće se od osećanja da ste frik, do osećanja da ste superiorni.
Tražite načine da objasnite svoju samoću, tako da zaobiđete svoj ego i da ga sačuvate od povređivanja. Postajete iracionalno ponosni na svoju nepovezanost (objašnjavate je kao nezavisnost ili introvertnost) i ponašate se kao da niste zabrinuti zbog toga.
Postajete intenzivno samokritični
Kada vam je život ispunjen s ljudima koji vas vole, lako vam je da prihvatate svoje slabosti i nedostatke, ali kada ste odvojeni od drugih, osećate se neadekvatno i mislite da svi to primećuju, kao da su vaše mane velike svetleće reklame, koje upozoravaju druge da imaju razloga da vas izbegavaju, a ne da vas vole. Kada ste usamljeni, vaše greške vam mogu delovati fatalno i subina zapečaćena, jer nemate u svojoj blizini nikog ko vam pomaže da promenite i proširite perspektivu i da doživite sebe kroz doživljaj druge osobe.
Stalno ste iscrpljeni
Čak ni najintrovertnija osoba na svetu nije imuna na potrebu za ljudskom vezom. Kada ste predugo sami, postajete umorni i demotivisani. Potrebna vam je živa veza, dodir, razmena emocija – da biste se osećali živi, da biste se inspirisali, pokrenuli. Bez te razmene, iscrpljeni ste i nikako ne uspevate da se dovoljno odmorite.
Zatvarate se za nove prilike
Što ste duže usamljeni, svet vam je sve manji. Postepeno se zatvarate za život koji se odvija spolja i ostajete učaureni u svojoj usamljenosti, u svojoj tesnoj bezbednoj zoni, u kojoj vam se ništa loše ne može dogoditi, jer vam se uopšte ništa i ne događa.
Biti van kontakta sa drugima, znači napustiti najljudskiji deo sebe, onaj koji nas tera da se povezujemo, da težimo većim stvarima i da izrastamo u toplije i velikodušnije osobe, koje imaju mnogo ljubavi za davanje i deljenje.
Naslovna fotografija: instagram.com/emperiance
Brankica Milošević
