Jedna od stvari koje će definitivno obeležiti ovo doba jeste cancel culture. Mnogi je karakterišu kao negativnu, toksičnu, kao kulturu koja ne može ništa da promeni u društvu. No, da li je sve tako crno-belo u cancel kulturi? Šta je, uopšte, cancel kultura?
Cancel kultura je kultura prozivanja – u najvećoj meri po društvenim mrežama. Ljudi koji su cancelovani dobijaju toliko negativnih komentara, izgube publiku, pa su primorani da prestanu sa radom.
View this post on Instagram
Mislim da ovu kulturu ne treba da okarakterišemo nužno kao lošu ili dobru, zato što ona, kao i sve ostalo – ima i dobre i loše strane. Problem je što cancel kultura može vrlo lako preći u toksičnu kada se pređu granice zdravog razuma. Tada može otići do ekstrema, ličnog napada na osobu, a ne napada na njene postupke, cenzurisanja slobodnog govora i nedozvoljavanje da se javno izjasni nečije mišljenje.
Sa druge strane, to ne znači da cancel culture ne treba da postoji. Činjenica je da se vremena menjaju, i da ono što je pre pedeset i više godina bilo ok danas više nije. Napredujemo kao civilizacija, određene stvari koje se tiču društvene odgovornosti se više ne tolerišu, niti treba da se tolerišu. Zato je cancel kultura i nastala, da bi naglasila sve ono što nije ok i preko čega ne treba da pređemo.
Bilo kom problemu treba pristupiti kritički i pogledati ga sa obe strane, jer uvek postoje argumenti za i argumenti protiv, vrline i mane određenog pokreta i ideje.
