Zaista je neverovatno da se kod nas ponovo priča o zabrani abortusa. Još uvek nije toliko ozbiljno, tek je na nivou peticija, rasprava ne televiziji, diskusija na internetu… No, negde je to realnost, a najbolji primer je Poljska koja je, zapravo, kao država nazadovala sa ovim zakonom.
Stvarno je zapanjujuće što moramo ponovo da govorimo, ubeđujemo se i raspravljamo o temi koja je “rešena” pre više od pola veka.
Zašto mnogi ljudi (nažalost, i muškarci i žene), smatraju da imaju za pravo da se pitaju šta se događa sa telom žene? Ne, ovo nije briga za nerođeno dete, ovo je pokušaj kontrolisanja ženskih tela i uskraćivanje njihovih prava na medicinsku negu.
View this post on Instagram
Zašto svi oni koji su protiv abortusa ne nude konkretna rešenja u pogledu toga kakvu negu treba pružiti deci koja su data na usvajanje? Zašto oni ne usvajaju pregršt dece? Zašto uopšte misle da imaju pravo da se mešaju u tuđe živote i tuđe odluke, a uopšte ne znaju u kojim okolnostima žena živi i koje su njene želje za budućnost.
Među ljudima koji su protiv zakona o abortusu imamo one koji smatraju da žene vrše abortus olako, kao i svaki drugi vid kontracepcije. Takođe, isti ti ljudi se uopšte ne zapitaju da li je tim ženama kontracepcija dostupna, dozvoljena, da li su obrazovane kako da se zaštite, pa čak ni da li su silovane.
Tužna istina je što i dalje moramo da naglašavamo da se žene na abortus nikad ne odlučuju tek tako, već kada dobro razmisle koje su im opcije. Abortus je traumatičan proces i psihički i fizički, i teško je zamisliv scenario u kome je žena presrećna što je abortirala.
