Istina je da često pronalazimo opravdanja za one koje volimo, čak i kad je u pitanju ponašanje koje nas duboko povređuje. Trudimo se svim silama da oprostimo, ali onda pomešamo oproštaj sa prelaženjem preko neprihvatljivih stvari, čime zapravo voljenoj osobi dajemo dozvolu da nastavi sa takvim ponašanjem i da nas povređuje. I to radimo zato što nismo spremni da se suočimo sa neprijatnim istinama – sa svojim strahom od gubitka partnera, koji je možda pre svega strah od samoće, sa svojom preteranom (zavisničkom) vezanošću za drugu osobu, sa svojom nesamostalnošću, osećanjem niže vrednosti i potrebom da budemo potrebni. Sa svojom podsvesnom kalkulacijom – ako sve opraštamo, druga osoba će moći da radi šta hoće i neće imati nijedan razlog da nas ostavi, jer ko bi drugi trpeo to što mi trpimo?!
Vidite, kad zakopamo ispod opravdavanja i izgovora koje pronalazimo za svoje partnere (pa i za prijatelje, decu i porodicu), pronalazimo ogromnu količinu vrlo neprijatnih istina. Pored ličnih sadržaja, tu je i činjenica da je partner kome stalno moramo nešto da opraštamo verovatno nezreo i neodgovoran i da se neće promeniti, barem ne u takvom obrascu odnosa, bez jasnih granica, zahteva i suočavanja – da veza nije zdrava, već toksična i da ćemo samo sve dublje tonuti; da je vreme da se takav odnos okonča.
View this post on Instagram
Nivo truda neke osobe pokazuje vam šta joj značite. Da li je pored vas partner koji pronalazi načine da ostane sa vama, ili načine da nestane (možda ćete jednom prestati da opraštate, dozlogrdiće vam i ostavićete ga, pa neće on morati to da radi)? Ako je došlo dotle da postavite ovakvo pitanje, onda znate odgovor – to je početak kraja.
S godinama prestajete da tolerišete određena ponašanja i obrasce. Misterija prestaje da vam bude zanimljiva, ono što ste smatrali privlačnim i uzbudljivim, postaje naporno i dosadno. Emotivne igre postaju prepreka i opterećenje, žudite za iskrenošću, neposrednošću, ozbiljnošću. Ne želite da pogađate i tumačite šta neko misli i oseća, hoćete da vam kaže (bez ulepšavanja i maskiranja) i da možete da mu verujete da zaista misli ono što govori. Ne želite nekog sa potencijalom (od koga ćete bezuspešno pokušavati da napravite čoveka), već nekog sa integritetom, ostvarenog i autentičnog, pored koga ćete moći da budete ono što jeste i ko će ceniti privrženost i vernost, kao i vreme i prostor koji je oboma potreban za sebe.
