S obzirom na to da upravo čitate ovaj tekst, pretpostaviću da često koristite društvene mreže i da ste, sigurno, čuli za #MeToo pokret. Iako ovaj pokret odmah vezujemo za filmsku industriju, zapravo ga je pokrenula aktivistkinja Tarana Burke još 2006. godine, želeći da oformi siguran prostor u kome će ohrabrivati žrtve sekusalnog nasilja da govore o svojim traumama, dajući im na znanje da nisu same.
#MeToo pokret
Čitavu deceniju nakon što je Tarana Burke pokrenula priču o seksualnom uznemiravanju, Alyssa Milano je izašla u javnost sa svojim iskustvom, što je pokrenulo lavinu ohrabrenih žena da joj se pridruže. Nakon što su obelodanjene razne stvari, najmoćnji ljudi Holivuda bili su optuživani za seksualno nasilje i uznemiravanje. Žene su stale rame uz rame i kreirale krug podrške i poverenja koji se i dan-danas širi.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
#MeToo je postao sigurno mesto za sve žrtve seksualnog nasilja i pokrenuo razgovor o nasilju koji i dalje traje. Zahvaljujući divnim i hrabrim ženama sada jasnije definišemo šta sve podrazumeva seksualno uznemiravanje. Ovaj pokret je razotkrio naše internalizovane sisteme verovanja koji su omogućili nasilnicima da ostanu u senkama, uperio svetlo pravo u ljude koji su iskorišćavali svoj socijalni položaj i usmerio nas ka tome da verujemo žrtvama bez obzira na to koliko su one uspešne ili poznate.
#MeToo pokretu pridružila se i Evan Rachel Wood kada je 2018. svedočila pred američkim Kongresom o svojim ličnim iskustvima i traumama kada ju je Brian Warner, poznatiji kao Marilyn Manson, seksualno zlostavljao. Glumica i muzičar su bili u romantičnoj vezi koja je trajala nekoliko godina, a jedna od optužbi koje je Evan pokrenula protiv muzičara bila je vezana i za navodno silovanje u toku snimanja muzičkog spota, a kasnije i u toku njihovog zajedničkog života.
Nakon što je Evan Rachel ispričala svoju priču, mnogo žena se javilo sa sličnim, ako ne i istim iskustvom sa Mansonom. Rešena da ispriča i uokviri kompletnu priču, glumica je snimila dokumentarac koji će biti prikazan u dva dela. Ona hrabro koristi svoje iskustvo kako bi objasnila da ne postoji nikakva siva zona kada je u pitanju optuživanje za seksualno uznemiravanje. Na kraju, žrtve svoje priče dele u znak solidarnosti sa drugim žrtvama, kao i nadom da će uspeti da nekom, ko još uvek ne može da razgovara o traumama koje je preživeo/la pokaže da nije sam.
