U redu je ne znati sve, u redu je biti zbunjen, u redu je biti nesiguran. U redu je samo postojati u sadašnjem trenutku i ne znati šta ćete i kuda ćete dalje. U redu je osećati besmislenost, bespomoćnost, strahovati da nećete uspeti, da neće sve biti kako želite – da možda ništa neće biti kako želite. Ali, da, sve će biti u redu. Bićete dobro.
Nije jednostavno verovati u to. Naročito je teško verovati da je sve u redu i da će sve biti u redu kad vam je srce slomljeno, kad se budite prazni i ne znate kako ćete pregurati dan. Kad izgubite nekog. Kad vam nije uzvraćena ljubav koju osećate.
Da, život je ponekad užasno težak.
View this post on Instagram
A onda ćete sresti nekog kome je teže nego vama i kome ćete, sa punim uverenjem, reći da će situacija u kojoj se nalazi proći i da će se opet osećati dobro. Da će sve biti u redu. Da samo treba da „pregrmi“ težak period i da će opet biti srećan. I opet ćete sresti tu osobu posle nekog vremena i ona će vam reći da ste joj mnogo pomogli, da ste bili u pravu, da je život dobar i da nikada ne znate šta će vam sutrašnjica doneti, a ako istrajete, doneće vam mnogo dobrih stvari.
U međuvremenu, i sami ćete steći dragocena iskustva i naučićete da je bilo dobro biti na dnu, jer da niste tamo bili, nikada ne biste ponovo izbili na površinu i uhvatili talas koji vas je uzneo do vrha. Da je tuga dobra i u redu, kao i radost. Da je nemir tu da biste upoznali, prepoznali i cenili mir. Da je sve mnogo jednostavnije nego što verujemo. I da se to uvek dešava, dok god ste živi – padaćete na dno dna i dizaćete se na vrhu talasa.
