Nije teško biti fin i uopšte nije loše – ali kada ste dobri, predusretljivi i fini prema drugima na štetu svojih potreba i suprotno svojim željama, onda imate problem. Da li se prepoznajete u ovome?
Na kraju uvek nekako završite radeći stvari koje uopšte niste hteli da radite i koje ste pokušavali da izbegnete.
Kada je drugima nešto potrebno (pažnja, novac, pomoć bilo koje vrste) oni dolaze kod vas.
Bolje radite za druge nego za sebe – potrebe i želje vaših bliskih su vam prioritet u odnosu na vaše sopstvene potrebe i želje. Drugi su vam na prvom mestu.
Imate tendenciju da se slažete sa svima, kao da ste sa svima kompatibilni. Niko se u vašem društvu ne oseća isključeno, zanemareno, nekompetentno, jer vi menjate svoj nivo i frekvenciju prilagođavajući se nivou i frekvenciji osobe sa kojom imate interakciju.
View this post on Instagram
Nevolja nastaje kada ste u društvu više osoba koje su na različitim nivoima i frekvencijama, onda pokušavate da uspostavite zlatnu sredinu i da budete “tampon zona” i osećate se prosto iskidano. Ali, zbog te vaše sposobnosti da “kanališete” tuđe nesuglasice, poznati ste kao mirotvorac i neko kome se drugi obraćaju da “presudi” u kompleksnoj situaciji.
Drugi vas retko (ili nikad) pitaju šta vam je potrebno i šta želite – podrazumevaju da vi imate sve što vam treba i da je vaš “posao” da to što imate i umete dajete i delite sa njima. Ako ste osoba koja stalno pomaže (a jeste), drugima prosto ne pada na pamet da je i vama ponekad potrebna pomoć (a i vi se ustručavate da je tražite).
Teško vam je da nekog pustite. Kad se jednom sa nekim povežete, istrajavate i vaša lojalnost se ne dovodi u pitanje, iako provodite gorke trenutke, bivate razočarani i ogorčeni. Ali, kad vas neko loše tretira, vi to prepoznajete kao njegov problem i onda, naravno, želite da mu pomognete da ga reši.
View this post on Instagram
Kako ste došli u poziciju da za svakoga imate razumevanja i da ste svakome na usluzi, zapostavljajući sebe, svoju dobrobit, svoje potrebe i želje i šta da uradite?
U toku odrastanja, usvojili ste takvo ponašanje kao način opstanka. Aktivirali ste odgovarajuće sisteme odbrane, naučili da posmatrate pažljivo i pronađete momenat kada možete da se “ubacite” sa nečim što je drugima korisno, kako biste dobili odobravanje i prihvatanje. U vama je “adaptirano dete” koje je naučilo da se posredno i diplomatski izbori za opstanak i vrednovanje, da se prilagodi do krajnjih granica, kako bi svoje potrebe ispunilo na zaobilazan i simboličan način. I to postaje vaš način ponašanja, vaša osnovna interakcija sa svetom oko vas, što znači da, da biste osetili da ste važni, prihvaćeni, voljeni, poštovani, najčešće odbacujete svoju autentičnu ličnost i prilagođavate se do neprepoznatljivosti.
