Samostalna sam, snažna i srećna. Radim, živim sa cimerkom, putujem, izlazim, bavim se keramikom, imam ideje, planove, kreativna sam i zadovoljna svojim životom. Imam i vozačku dozvolu B kategorije, dovoljno snage da ponesem kese iz prodavnice na četvrti sprat čak i kad lift ne radi i uspešno odgajam dve mačke. Ja sam mlada, savremena žena i sve mogu sama. Ali, ne želim.
Sa druge strane, ne želim ni sa bilo kime. Dovela sam svoj život u red, imam ritam koji mi odgovara, ljude sa kojima uživam da provodim vreme. Uživam određeni komfor i sama sam ga sebi obezbedila. Okružena sam prijateljima koji me vole, gradim odnose sa ljudima koji me ispunjavaju. Ne želim da budem sama, ali nisam spremna ni na to da budem sa nekim sa kime će mi biti manje dobro nego samoj. Postavila sam standarde ispod kojih nisam spremna da idem – jer verujem da je konačno došao trenutak da dobijem ono što smatram da zaslužujem.
View this post on Instagram
Možda je samo u pitanju stvar odrastanja, možda nisam u pravu i možda mi se zadesi ona “grom iz vedra neba” ljubav koja ne zna gde udara – pa poreknem sve što sam napisala. Ali, veoma je verovatno da neću, jer svojim mislima i rečima gradim sliku o svetu oko sebe. Samim tim, neko ko ne čini da se osećam bolje nego kada sam sama, najverovatnije mi ni neće zapasti za oko. A verujte mi, gledam okolo.
Ne mogu da kažem da baš ciljano tražim partnera, jer verujem da je potrebno da nam život nešto ponudi i da ljubav ne može da se isplanira – ali znam da ne bih volela da ostanem sama i postanem samo-dovoljna. Socijalno sam biće, imam potrebu za partnerom, zajednicom, kolektivom, porodicom, društvom. I ništa od toga ne umanjuje moju samostalnost. Zašto se onda osećam kao da sam postavljena u ili/ili situaciju u kojoj moram da biram?
Želja za partnerom nije želja da ispunim prazninu u sebi, da nađem svoju “drugu polovinu” ili nekoga ko će nadomestiti sve moje nedostatke. Upravo suprotno tome – ja kao cela želim da pronađem nekog celog, sa kime ću deliti život i činiti ga boljim. Želim da ne budem usamljena, što ne znači isto što i ne biti sam. Nekada možemo biti najusamljeniji pored druge osobe, ili najsrećniji kada smo sami. Zato, pažljivo biram društvo.
View this post on Instagram
Isto tako, pažljivo biram partnera. Život je bogatiji u dvoje – i najiskrenije, značilo bi mi da neko drugi očisti slivnik od dlaka za kosu. A sada i bez šale, većina nas žudi za dubljom konekcijom sa drugom osobom, za osećajem pripadnosti i smisla. I to nas ne čini slabijima, već jačima. Ne želim da se pravim da sam okej sa time što sam već neko vreme sama. Da, ja sam okej, srećna i veoma dobro poznajem sebe – ali volela bih da se moj status veze promeni. Priznajem to i u tome ima olakšanja.
Savremeno društvo često kroz lažnu pozitivnost i prividno samopouzdanje neguje trend samoće, kome odbijam da se povinujem. Radi na sebi, budi samostalna i jaka, ne traži pomoć, budi sama svoj čovek… da, sve je to na mestu, ali okej je i pokazati slabost i potrebu za drugim bićem. Jači smo onda kada smo svesni svoje ranjivosti i potreba, i onda kada smo spremni da se iskreno povežemo sa drugima. Samoća kao beg od težine života je kratkoročno rešenje, koje nas zapravo ne vodi nikuda.
Naravno, svako od nas ima pravo na svoje želje, ideje, stavove, izbore. I ni jedan od naših izbora ne mora potrti onaj drugi. Vreme je da jedni druge prestanemo da posmatramo jednosmerno – kroz samo jednu potrebu, bez ikakvog objašnjenja. Jer tek onda kada “razbijemo” ideju da je najbolje biti sam, bićemo spremni da porastemo kao ljudi.
Naslovna fotografija: instagram.com/thenoisetier
Jovana Pantić
