Način kako trošimo novac i te kako ima veze sa emocijama. Sam odnos sa novcem je duboko određen osećanjima, a neretko i traumama. Nedostatak novca može uticati na psihu i oblikovati kako ćemo ga trošiti, a da bi se te traume razrešile nije dovoljno samo više zarađivati, nego i osvestiti kakav je zaista vaš pristup novcu.
Kako da znate da li imate finansijsku traumu? To može biti individualna i kolektivna trauma, a ova druga je, nažalost, na našem podneblju vrlo česta. Nestašica je nešto što se nikada ne zaboravlja. U našem narodu je dovoljno samo spomenuti devedesete godine, inflaciju, sankcije i političku nestabilnost i to će mnogima vratiti ne tako lepa sećanja iz detinjstva.
View this post on Instagram
Na razgovor o finansijskom PTST-u nas je podstakla devojka koja stoji iza profila @kriticki na instagramu – Nikolina Pavićević. Nikolina je sa ovom temom pokrenula lavinu komentara i mnogi ljudi su podelili sopstvena iskustva i traume. Ona je ukazala na važnost ove teme, pa smo zato i mi odlučili da se sa njom ozbiljnije bavimo. Zao počinjemo od početka, a to je, kako uopšte nastaje finansijska trauma?
Koji su okidači za finansijsku traumu?
Finansijski PTSP nastaje kada osoba nije u stanju da minimum tri meseca zadovolji svoje finansijske potrebe. Za ta tri meseca se proživi toliki stres da zauvek ostaje ožiljak. Nažalost, kod mnogih ljudi period nestašice traje mnogo duže od ta tri meseca.
Pored toga postoje još mnogi drugi okidači koji utiču na stvaranje finansijske traume. Nije nužno da finansijska trauma nastaje u detinjstvu, ona se može stvoriti i u odraslom dobu. No, s obzirom na situaciju na našem podneblju finansijski PTSP kod mnogih nastaje još od malih nogu.
Da li ste ikada čuli vaše roditelje da se svađaju oko novca? Da li se ikada desilo da jednostavno ne mogu da priušte da idete na izlet, ekskurziju, da vam kupe nove zimske čizme jer ste prerasli one od prošle godine? Da li ste se ikada plašili da možda nećete imati novca za osnovne potrebe i plašili ste se kako ćete izdržati period do kraja meseca (sledeće plate)?
View this post on Instagram
Da li su vaši roditelji prebacivali krivicu na vas što im tražite novac? Ili možda niste čak ni tražili jer ste znali da nemaju i detinjstvo ste proveli u brizi da li će vaši roditelji imati dovoljno novca da plate račune? Na sve to dodajmo ekonomsku nestabilnost na našem regionu koja je bila izražena devedesetih godina? Tako finansijske traume nastaju i na individualnom i na kolektivnom nivou.
Ako se bilo šta iz prethodnih redova odnosi na vas, onda je vrlo moguće da imate finansijski posttraumatski stresni poremećaj. PTSP ima svoje simptome koji se u odraslom dobu odražavaju na odnos sa novcem. Taj odnos postaje nezdrav i ide u dve krajnosti – preterane štednje i kontrole novca, do potpune bezobzirnosti i raskalašnog ponašanja. Evo na koje se sve načine finansijska trauma može manifestovati:
Nekontrolisano trošenje
Preterano trošenje novca i česta impulsivna kupovina je jedan od najosnovnijih znakova finansijskog PTSP-a. Da li kada dobijete platu polovinu novca potrošite već u prvim danima? Da li kupujete ono što vam nije potrebno i ni ne razmišljate da li će vam to koristiti ili ne?
Nekontrolisano trošenje znači i da se ponašate kao da imate više novca nego što zaista imate. To može značiti kupovanje skupljih stvari nego što možete da priuštite, svakodnevno ručanje po restoranima i generalno nonšalantan odnos prema novcu. Nekontrolisanje trošenje neretko dovodi do ulaženja u dugove.
Kada trošite novac, osećate se srećnim, ali taj osećaj brzo prođe, pa vam je potrebna dodatna stimulacija i tako ulazite u krug koji nema kraja.
Izbegavanje odgovornosti prema novcu
Ovakvo ponašanje ide ruku pod ruku uz nekontrolisano toršenje. Da li izbegavate da otvorite kovertu sa računima i plaćate ih u poslednji čas? Da li često ni ne znate koliko novca imate i izbegavate da proverite kakvo vam je stanje na računu? Da li izbegavate da stavite na papir sva vaša zaduženja i buduće troškove?
Ovakvo ponašanje, takođe, može biti rezultat nerazrešene finansijske traume. Izbegavanje nastaje zato što suočavanje sa sopstvenom finansijskom situacijom izaziva izrazito negativne emocije i vraćanje svih onih osećanja koje smo imali kao deca. Naglašavamo da finansijski PTSP može nastati i u odraslom dobu.
Preterana štednja
Dokaz da se finansijske traume ne leče onda kada imate više novca dokazuje činjenica da mnogi ljudi čak i kad imaju dovoljno novca ne prestaju da preterano štede i svoje potrebe svode na minimum. Ako imate finsnsijsku traumu moguće je da sebi mnogo toga uskraćujete i trudite se da uštedite što više novca jer konstantno živite u strahu da neće imati dovoljno ako opet dođe do neke ekonomske nestabilnosti.
Štednja je poželjna i govori o dobrim finansijskim navikama, ali ne u slučaju preterivanja. Potrebno je da odvojite za štednju, tek onda kada ste kupili sve ono što vam je neophodno.
View this post on Instagram
Neprijatno vam je da pričate o novcu
U našem društvu postoji stigma oko novca i to se vidi na svakom koraku i u poslovnom i u privatnom životu. Da li vam je neprijatno da tražite novac koji ste nekome pozajmili? Da li ćete ući u zajednički biznis sa prijateljima, a da niste porazgovarali o tome koliko novca možete da uložite i kako ćete rasporediti dobitak? Da li vas je sramota da tražite povišicu?
Zaista je neobična pojava da nam je toliko neprijatno o onome od čega nam doslovno zavisi kvalitet života. A kada novac budi negativne emocije i kada je generalno stigmatizovan za rezultat dobijamo takvo društvo gde je sramota pričati o dugovanjima, zaradama i bilo čemu što ima veze sa novcem, kao da će to da naruši postojeće odnose.
Kako se leči finansijski PTSP?
Najpre je bitno da prepoznate kod sebe ponašanja i osvestite da vaš odnos sa novcem nije zdrav i da se to odražava na čitav vaš život. Budite svesni toga da PTSP neće prići onog trenutka kada počnete da zarađujete dovoljno novca da podmirite sopstvene potrebe, jer odnos sa novcem nije samo na racionalnom već i na emotivnom nivou.
Na finansijskim traumama može da se radi, a za tako nešto je neophodno da osvestite svoja ponašanja i budete u potpunosti iskreni prema sebi. Takođe, sasvim je u redu da se obratite psihoterapeutu i sa stručnim licem razrešite svoje traume i izgradite zdrav odnos prema novcu.
Naslovna fotografija: instagram.com/llemerci
Jovana Petković
