Da sam dobila dinar svaki put kad sam pomislila ili rekla: Ja sam kriva, ne bih imala finansijskih problema do kraja života. Tip sam osobe koji za sve preuzima krivicu… ili sam bar ranije bila takva.
Mama je loše raspoložena – ja sam kriva, nešto sam pogrešno rekla. Ja sam kriva jer se neko naljutio na mene. Kriva sam što nisam savršena i što ne radim bolje, iako znam da mogu bolje. U suštini, kriva sam što sam živa.
View this post on Instagram
I trebalo mi je vremena da raskopam slojeve svoje ličnosti i uvidim da to jeste bilo jedno od pogrešnih uverenja koje je ležalo u dubini mog bića. Kriva sam.
A onda sam naučila da je krivica jedno od najtoksičnijih osećanja koje čovek može da ima. Da ona izjeda i guši i ne dozvoljava da živiš.
U mojoj glavi sam preuzimala krivicu za mnogo više nego što sam realno bila kriva. I to je bio moj način da kontrolišem stvari ili bar da mislim da su pojedine stvari pod mojom kontrolom.
Tek uz pomoć psihoterapije sam naučila da mi nismo krivi za tuđa ponašanja. Ja nisam kriva ako se neko naljutio na mene, ako neko ima loše mišljenje o meni. Nije niko ni za šta kriv. Ni za sebe, ni za druge.
I sam pojam krivice je sasvim pogrešan i vodi u vrlo toksična osećanja. Hajde da ga zamenimo sa pojmom odgovornosti. Nisam odgovorna za ponašanje drugih ljudi, za to kako oni reaguju na moje granice, komentare, odluke… Odgovorna sam samo za svoja ponašanja.
Čak i kad negde pogrešim, ne treba sebe da krivim, već da preuzmem odgovornost i snosim posledice svojih grešaka. I to je ok. Naučiću da živim sa tim posledicama, naučiću nešto iz njih što će obogatiti moj život.
To je mnogo zdraviji pogled na život od krivice i osećaja odgovornosti za sve. Ali, nije tako lako izboriti se sa njim. Krivica ostavlja ožiljke na duši, zato što je ona vid psihičkog samopovređivanja. Da, dobro ste pročitali. Kad god se osetite krivim, kad se osetite loše zbog nečega što ste uradili, to je kao da ste krenuli sami sebe da bičujete. I to je trag kome treba vremena da se izbriše i da nestane.
View this post on Instagram
Šta god da ste pogrešili, dovoljno je da preuzmete odgovornost, izvinite se, promenite ponašanje, naučite nešto. Greške se dešavaju, svako od nas ume loše da odreaguje, da ponavlja toksične načine ponašanja. A kada to shvatite i odete u krivicu, šteta postane samo veća i mnogo više vremena će vam biti potrebno da se oporavite od greške. Što je najgore, plašićete se da ikad ponovo pogrešite i za sve što nije savršeno ćete početi da preuzimate krivicu.
Psihoterapija zaista tu može biti od pomoći da počnete na objektivan način da vidite svoja ponašanja. Da naučite kako treba da se nosite sa svojim greškama, emocijama, manama, svim stranama sebe koje vam se ne dopadaju. Da naučite kako drugima i sebi da postavite granice, kako više nikad ne biste pomislili da ste odgovorni za nešto što je neko drugi uradio.
Naslovna fotografija: instagram.com/thenoisetier
Jovana Petković
