Dok sam studirala filozofiju, dobijala sam vrlo zanimljive reakcije. Kada nekome kažemo da filozofira – to ima negativnu konotaciju i znači da neko priča u prazno, da komplikuje. To se obično izgovara kroz podsmeh. Kako onda da osobu koja studira filozofiju shvatimo ozbiljno? A verujte mi, studije filozofije su daleko od pričanja u prazno.

Pitanja sa kojima sam se susretala su: “Pa šta će ti to?”, “Kako ćeš da se zaposliš?, “A šta na filozofiji? – Aha, znači čistu filozofiju?”. Ljudima uglavnom uopšte nije jasno o čemu se radi na studijama filozofije, pa ću to ovde pokušati da objasnim.

Kako izgledaju studije filozofije?

Završila sam studije, stekla diplomu diplomiranog filozofa i tek sa ove vremenske daljine mogu da pričam o tome šta mi je studiranje donelo. Na samim studijama se uči istorija filozofije, upoznajemo se sa raznim filozofima, diskutujemo o njihovim delima, uče se grane filozofije, razne struje, pišu se seminarski radovi. U suštini – mnogo se čita i piše. Dela koja se čitaju su veoma teška za razumevanje, da sam svaku stranicu čitala bar pet, šest puta da bih mogla da razumem. A nekad ni to nije bilo dovoljno.

Spremanje ispita je podrazumevalo da mora da se pročita mnoštvo dela filozofa i sekundarne literature, odakle profesori sastavljaju pitanja. Moj proces spremanja ispita je uglavnom išao ovako – pročitam tekst, ništa ne razumem, pročitam još jednom, zajedno sa beleškama sa predavanja, počinjem da razumem pojedine pojmove, pročitam još i još dok delo ne počne da me nervira. Onda ostavim tu knjigu i krenem na nešto drugo, ostavim da se kockice slože. Kada ponovo počnem da čitam, tek onda mi se tekst razbistri, kao da se podigla magla, osećam se kao da prvi put čitam delo.

Pročitajte i ovo: Osuđeni na slobodu

Takav vid studiranja menja osobu, menja i pristup prema životu. Verovatno se nikad neću profesionalno baviti ispitivanjem metafizičkih teorija, ali su mi one bile od pomoći i u praktičnom životu. I to na sledeće načine.

Naučila sam kritički da razmišljam

Filozofija vas uči da razmišljate svojom glavom i kako pravilno da mislite. Pod “pravilno mišljenje” mislim na formiranje zaključaka, odnosno mišljenja pomoću validnih argumenata. Na primer, kada raspravljate sa nekim, možete da razložite njegov argument, pronađete logičke greške, koje mogu biti formalne i neformalne. Ako se načini bilo koja od ovih grešaka argument nije validan. Ukratko, jednog filozofa može biti vrlo teško oboriti u raspravi, jer je naučio kako pravilno da raspravlja.

Ne odustajem kad je teško

Koliko god da je nešto teško, sigurno nije teško kao Bitak i vreme. Ovo Hajdegerovo delo dajem samo kao primer, postoji još bezbroj dela koja su me namučila. I mišljenja sam da, ako sam bila u stanju da shvatim nešto toliko teško i apstraktno, toliko se zainteresujem da datom filozofu posvetim diplomski rad, mogu sve da naučim. Koliko god da je komplikovano – može se naučiti, samo je potrebno više ili manje vremena.

Tako sam naučila da ne odustajem kad nešto ne razumem, kad sporo napredujem, kad ne ide onako kako sam zamislila. Mišljenja sam da – ako sam mogla u čitaonici Matice srpske da provodim po 12 sati i pripremam se za jedan ispit tri meseca – mogu sve što želim.

Izvežbala sam se u pisanju

Na studijama filozofije ćete mnogo pisati. Ne znam kakvo je sada stanje, ali dok sam studirala bilo je bezbroj seminarskih radova i analiza. Išlo je dotle da profesorka i ja jedan seminarski glancamo nedeljama.

To me je naučilo da se jasno izražavam, da se ne gubim u svojim mislima. Pratim logički tok rečenice, postepeno prelazim sa argumenta na arugment, pasusi su povezani, nižu se jedan na drugi. Otkad se bavim pisanjem dobijam komentare da je sve što napišem vrlo jasno, čitko i dorečeno, nema repova misli.

Ne kažem da svako ko piše treba da studira filozofiju, ali to jeste jedna lepa prednost.

Pročitajte i ovo: Ljudi koji su pomerali granice: Mahatma Gandhi

Mogu lako da izađem iz svoje perspektive

Kada studirate filozofiju, može se desiti da zastupate mišljenja sa kojima se ne slažete. Dakle, sasvim je normalan scenario da raspravljate sa kolegom gde jedan zastupa filozofiju empirizma, drugi racionalizma. Normalno je da se šaltate sa filozofije na filozofiju i u roku od pet minuta promenite način razmišljanja pet puta.

Nije filozofija samo da naučite šta je neko rekao. Da biste to zaista razumeli morate da se udubite, da i vi tako počnete da razmišljate. Sad zamislite da sve te filozofije držite u malom prstu i da sa lakoćom možete da se prebacite. Zato mi nije nimalo teško da izađem iz svog načina razmišljanja i probam da razumem tuđi.

Studiranje filozofije je zaista jedno prelepo iskustvo, koje me je oplemenilo i oblikovalo mi ličnost. Filozofija će vas pratiti ceo život, čak i da počnete da se bavite nečim drugim, jer vas ona menja i postaje deo vas.

Naslovna fotografija: instagram.com/inspiringinstafeeds

Jovana Petković

Comments