Nataša Vujkov je diplomirani umetnik novih likovnih medija i u Elektrani je deo tima za upravljanje projektima. Sa njom pričamo o elektro sceni, aktivizmu, radiju i žurkama. Predstavlja nam Elektrana kolektiv i program njihovog stejdža na ovogodišnjem Exit festivalu, koji počinje uskoro!
WANNABE MAGAZINE: Zdravo Nataša! Za one koji ne znaju, možeš li nam ispričati šta je Elektrana, kako ste se okupili i koja je osnovna motivacija iza projekata koje organizujete?
NATAŠA VUJKOV: Sve počinje 2004. godine kada Predrag Nikolić, po profesiji grafički dizajner, inače strastveni poklonik pop-kulture, video igara i muzike, postaje opsednut uskomešanom renesansom elektro zvuka koja je u fokus vratila neka stara imena scene, a istovremeno uvela, gotovo ravnopravno, nove igrače. Tada, sasvim slučajno, otkriva cd benda VIS Lollobrigida koji je sa mnoštvom drugih pristigao na konkurs za nastup na Exitu. Pažnju mu je privukao super trash omot i još zanimljivija biografija. Kako Lolle te godine nisu pozvane da nastupaju na festivalu, Peđi se javlja ideja da članovima Exit tima predloži osnivanje nove bine koja bi promovisala nabujalu elektro i sint-pop scenu tada nedovoljno propraćenu na našim prostorima.
Taj koncept prolazi i 2005. godine nastaje prva Elektrana bina – malecni stejdž sa pogledom na grad, koji je po prvi put publici Exit festivala predstavio imena kao što su Lollobrigida, Monofonik, ElektroLasta, LukaToyBoy, Yas, Ilegalne Emocije, Margita je Mrtva, Zarkoff, MissOh! vs Markproof i druge. Tada uspostavljen koncept i danas uspešno funkcioniše. Sa muzičke strane jednako su zastupljeni bendovi i dj-evi, zvuci elektra i njegovih derivata, gramofonske ploče, ali i ritam mašine, sintovi i drugi instrumenti najčešće praćeni vokalima i angažovanim stihovima. Osim toga, Elektrana je tada bila jedini stejdž sa sopstvenim vizuelnim identitetom, web-sajtom, majicama i besplatnim „Glasnikom“ odnosno štampanim informatorom o bini i izvođačima. Termini koji danas neretko imaju negativnu konotaciju – „bratstvo i jedinstvo“, „kolektiv“, „pogon“, „socijala“ i sl. – Elektrani su i dalje bliski i dragi, što se ogleda u nepostojanju barijera i stalnom rastu zajednice u kojoj su publika, izvođači i organizatori jedno.
Peđu sam igrom slučaja upoznala par meseci pre Exita 2005. godine i oduševljena njegovim entuzijazmom i idejama odmah shvatila da će Elektrana biti moj novi omiljeni stejdž. Naravno – nisam se prevarila. Energija i entuzijazam sa kojima je Elektrana nastala naprosto privlači ljude i budi želju za ličnim doprinosom celoj priči. To nas je okupilo i to nas održava. Elektranini događaji poznati su po svojoj jedinstvenoj atmosferi koja promoviše principe tolerancije i jednakosti, gde svako može da zastupa sopstvene stavove i bude ono što jeste.
Prve četiri godine funkcionisali smo kao neformalni kolektiv, da bi krajem 2009. godine osnovali udruženje građana „Elektrana-Centar za razvoj elektronske umetnosti i kulture“. Iako je Elektrana široko poznata javnosti i aktivno deluje već 6 godina, organizacija je formalno mlada i tek na početku svog razvoja – tako da su pred nama brojni zadaci i izazovi. Trenutno radimo na izgradnji i osnaživanju udruženja kako bi Elektrana mogla dalje da se razvija i van muzičkih okvira, dok će podrška nezavisnoj muzičoj sceni ostati jedan od glavnih fokusa naših aktivnosti.
Pre dve godine je pokrenut internet Radio Elektrana. Šta tu možemo da čujemo?
Radio Elektrana svakako je jedan od najuspešnijih započetih projekata sa tendencijom stalnog daljeg rasta i razvoja.
Zahvaljujući inicijativi, entuzijazmu i tehničkom umeću Dušana Ostraćanina, inače dugogodišnjeg člana Elektrana ekipe i apsolventa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, nastao je prvi nezavisni internet radio u Srbiji fokusiran isključivo na elektronsku muziku. Iako nikakva finansijska kompenzacija nije ponuđena autorima radio emisija, broj ljudi koji se javio na naš poziv jasno je ukazao da je ovakav medij bio preko potreban. Elektrana Radio pioniri bili su Dr Vokoder, Bass.exe, Mixel, dj Goodmoney, Ninja-boy, Nitkov, Caligari, Alavux, Mekonin i drugi, a do danas je preko 80 autora iz Srbije, Hrvatske, BiH, Makedonije, Turske, Švedske, Holandije i UK emitovalo svoje radio emisije. Na radiju možete čuti electro, synth-pop, new wave, dark wave, disco i sl, a nisu zapostavljeni ni muzički pravci poput tehna i d’n’b. Muzički urednik radija je Predrag Novaković – javnosti poznatiji kao Indietronix, koji se nakon višegodišnjeg radijskog iskustva posvetio uređivanju Elektrana radija.
Bitno je napomenuti i da čitav projekat funkcioniše na dobrovoljnoj bazi, uz mnogo truda i entuzijazma – kako autora emisija tako i radijske ekipe. Osim mogućnosti promocije mladih muzičkih stvaralaca iz zemlje i regiona, Elektrana radio pružio je podršku i brojnim kulturnim manifestacijama, festivalima i građanskim inicijativama (Humanitarni „Tweet Fest“, Električna Post-Yu Nebriga, Festival evropskog dokumentarnog filma „7 Veličanstvenih“, itd.). Zbog ukazane podrške LGBT populaciji, organizacija „Loud&Queer“ iz Beograda dodelila je svoju godišnju nagradu za najbolji radio 2010. godine upravo našem radiju.
Usled letnje pauze na radiju se trenutno ne emituju autorske emisije, ali se spremite za jedan snažan refresh i nastavak rada u još boljem izdanju krajem septembra.
Jedan od vaših istaknutih projekata je i Elektranina video učionica. O čemu se tu radi?
„Elektranina video učionica“ je edukativni program koji je trajao tri meseca i održavao se svakog drugog utorka u Omladinskom centru CK13 sa ciljem da građanima, a posebno mladima, pruži mogućnost besplatne neformalne edukacije o savremenoj umetnosti, videu i animaciji. S obzirom da gradivo o umetnosti s kraja 20. i sa početka 21. veka uopšte nije uključeno u redovne školske knjige i programe, jasna je neophodnost organizovanja ovakvih i sličnih predavanja. Kao i većina drugih Elektraninih aktivnosti i ova je potekla iz čistog entuzijazma i želje za aktivnim učešćem u razvoju lokalne zajednice.
Godinama je u Novom Sadu postojao „Omladinski klub“ zasnovan na principima dobrovoljnog rada i peer-to-peer edukacije, koji je svim građankama i građanima pružao mogućnost besplatne neformalne edukacije (kursevi jezika, zanata, umetnički kursevi i dr.). Kako „Omladinski klub“ ne postoji već neko vreme, osetili smo potrebu da nastavimo dobru praksu otvorene i besplatne edukacije i tako je nastala „Elektranina video učionica“.
Usvojili ste Deklaraciju nezavisne kulturne scene Srbije i pored muzičkih aktivnosti podržavate razne građanske inicijative. Za šta se sve zalaže Elektrana?
Želimo da putem pop-kulture, savremene umetnosti i medija utičemo na pozitivne promene u zemlji i regionu, da doprinosimo razvoju modernog civilnog društva, radimo na jačanju aktivne građanske svesti i društvenog aktivizma, kao i na zaštiti ljudskih i građanskih prava.
Shvatajući mogućnosti koje pružaju mas-mediji i pop-kultura vidimo ih kao bitne činioce u razvoju savremenog društva. Elektrana se nalazi negde između underground i mainstream kulture, pokušavajući da bez predrasuda i isključivosti spoji najbolje karakteristike ove dve suprotnosti.
Osnivanje asocijacije „Nezavisna kulturna scena Srbije“ logičan je rezultat odnosno posledica trenutnog stanja u kojem se nalaze domaće nezavisne produkcije umetnosti i kulture. U razvijenim evropskim zemaljama udruženja građana, a samim tim i vaninstitucionalni akteri kulture, igraju bitnu ulogu u društvenim promenama, što je prepoznato i podržano od strane vlade i vladinih institucija. S druge strane, čini se da su društveni aktivizam i neprofitni sektor kod nas i dalje na marginama, dobijajući podršku češće spolja nego iznutra. Deklaracija nezavisne kulturne scene Srbije kao i novoosnovana asocijacija za cilj imaju osnaživanja trećeg sektora putem umrežavanja, zajedničke saradnje i javnog nastupa.
Kako je počela saradnja Elektrane i Exit festivala? Prošle godine ste postigli poseban uspeh?
Elektrana je nastala na Exit festivalu kao jedna od festivalskih bina. Zahvaljujući dizajnerskim veštinama idejnog tvorca Elektrane, Predraga Nikolića, na samom početku formiran je vizuelni identitet (logo-sijalica, boja-roza) kao i koncept koji je nadilazio muzičke okvire. Elektrana počiva na ideji ljubavi i tolerancije među ljudima, dobrosusedskih odnosa, afirmaciji ljudskih prava i sloboda. Ostim toga, Elektrana je poznata u Srbiji i regionu po podršci koju pruža mladim, neafirmisanim autorima, prvenstveno onim domaćim izvođačima koji nisu imali ni jedan javni nastup i izvođačima iz regiona i sveta koji do sada nisu gostovali u našoj zemlji. Na taj način je Elektranina politika podrške i promocije okrenuta ka svežem zvuku i novijim izvođačima koje vrhunac karijere tek očekuje.
Sve to nije bilo teško prepoznati i osetiti, tako da Elektrana danas ima formiranu publiku, takoreći stalne fanove čiji se broj iz godine u godinu uvećava.
Pored fenomenalnog provoda koji su nam na prošlogodišnjoj Elektrani priredili Sexy Sushi, We Have Band, Juvelen, Star Smith, The Twelves i drugi – Exit 2010. ostaće zapamćen i po koncertu benda Tesla Boy iz Rusije koji su po prvi put nastupali u Srbiji. Čini se da je Elektranin šanac u toku njihovog nastupa uspeo da primi više ljudi nego što su realni kapaciteti, postavljen je novi rekord u broju posetilaca, a jednako dobro i nezaboravno proveli su se i publika i članovi benda. Iako su tim koncertom postavljeni visoki standardi i novi izazovi, ovogodišnja Elektrana je potpuno spremna da na njih odgovori!
Šta nikako ne bi trebalo da propustimo ove godine na Elektrana stejdžu Exit festivala?
Nikako ne bi trebalo propustiti ovogodišnje headlinere kao što su: britanski sastav Futurecop! koji će nas svojim dreamwave futurističkim sintisajzerima i razdraganim refrenima odvesti u čudesan svet jednoroga; veteran elektronske muzike Alexander Robotnick; elektro producent iz Pariza, štićenik Tigine izdavačke kuće “Turbo” – Gesaffelstein; nemački lo-fi synth pop bend Mikrofisch; konceptualni disco dvojac iz Glazgova Den Hann; zatim francuski electroclash i tehno producent Hacker – uveliko poznat domaćoj publici; Cinnamon Chasers – nu-disco alias muzičkog producenta Russ Daviesa; ženski elektro pop dvojac Masheaux koji nam dolazi iz Grčke, francuski nu disco trio Anoraak i druga sveža imena evropske elektronske scene. Podršku će im pružiti izvođači iz Srbije i regiona među kojima su: Zastranienie, Hemendex, Inje, Grof K.T.I, Klaus, Lag, Navigatorz, Indietronix, Mishu Mitsubishu, Neomodern, Boris Milićević, Ninja Boy, Altertainment, Andrej Trilavov i drugi.
Sve u svemu, treba ispratiti celokupan program Elektrane. Svakog dana će nakon opasnog zagrevanja od strane izvođača iz zemlje i regiona uslediti nastupi headliner-a o kojima će se, verujemo, pričati dugo nakon završetka ovogodišnjeg Exita.
Pored stejdža na festivalu, tokom cele godine organizujete žurke u Novom Sadu i Beogradu. Možeš li nam reći nešto više o tome?
Osim bine na Exit festivalu do sada smo organizovali i brojne serijale žurki/koncerata: „ČP ElektroVojvodina“ („Četiri Petka ElektroVojvodina“, Novi Sad, 2006), „Elektrošok“ (Novi Sad, 2007/2008), „Restrikcija“ (Novi Sad, 2009), „Radijacija“ (Novi Sad, Beograd, 2010), „Neon Nacht“ (Novi Sad, Beograd, 2010/2011) uz pojedinačne događaje u Somboru, Bačkoj Topoli, Subotici i Zrenjaninu. Serijal „Neon Nacht“ u organizaciji Nemanje Stojanovića je i dalje aktivan, sa fokusom na dark wave i dark electro muziku. Serijal „Radijacija“ posvećen je promociji autora emisija Elektrana radija i trenutno radimo na prikupljanju sredstava kako bi taj ciklus mogao da se nastavi. Naša velika želja je da postoji više različitih paralelnih serijala Elektrana žurki van Exit festivala, na kojim bi osim domaćih mogli da predstavljamo i izvođače iz regiona i sveta. Iskoristila bih ovu priliku da pozovem potencijalne sponzore i donatore, zainteresovane za podršku daljem razvoju naših projekata i saradnju sa Elektranom, da se jave na mail support@elektrana.net.
Šta možemo da očekujemo od Elektrane kada prođe festivalsko leto?
Nakon Exit Festivala biće nastavljen serijal Neon Nacht žurki kao i emitovanje radio programa. Osim toga, radimo na razvoju novih projekata u saradnji sa drugim organizacijama iz zemlje i regiona. Ideja je da se delatnost Elektrane proširi i na ostale medije osim muzike, za čim svakako postoje želja i potreba. Od građanskih inicijativa do savremenih formi elektronske umetnosti i kulture – o svemu tome čućete u bliskoj budućnosti…
Anja Šišarica je radoznala. Tokom doktorskih studija u Londonu njena tema istraživanja je kreativnost, i poslovno i privatno. Živi svuda po malo, ali nekako uvek na kraju završi u Novom Sadu. Voli pristojne ljude, i još previše toga.
