Psihopatija je – normalizovano ponašanje. Sama ova izjava zvuči dovoljno šokantno, da se zapitamo šta nam se desilo, i da li smo zaista toliko često ludi, da je sasvim normalno biti sasvim nenormalan? A sarkazam, koji je takođe opšteprihvaćen kao oblik jetkog humora kojim se služe cinični intelektualci i koji može biti vrlo zabavan, isto tako može biti crvena zastava psihopatije. Pa šta? Ništa, osim što se možemo namučiti u toksičnoj vezi sa sarkastičnim psihopatom, verujući da je genije i pokušavajući da ga podržimo i da mu pomognemo da se oslobodi trauma i razvije svoje potencijale. I dok se ne namučimo, ne možemo ni da shvatimo koliko je psihopatija strašna i koliko je sarkazm sumnjiv.

Dakle, sarkazam kao crvena zastava pod kojom maršira psihopatija, ukazuje na pojedinca koji stalno koristi sarkazam da omalovažava i verbalno maltretira druge.

Studija iz 2022. godine otkrilo je da je psihopatija u najjačoj korelaciji sa „posprdnim“ oblicima humora, kao što su satira, cinizam i sarkazam. Psihopatiju karakteriše izostanak empatije i kajanja, instrumentalna agresija, površni šarm, nepromišljeno ponašanje koje šteti pojedincu kao i drugima, a u nekim slučajevima i kriminalno ponašanje. U ovom istraživanju, sakrazam je prepoznat kao stil humora zasnovan na kritčnosti prema drugima i izražavanju prezira. Ranija istraživanja takođe podržavaju činjenicu da je psihopatija povezana sa agresivnim oblicima humora koji karakteriše nedostatak empatije i egocentrizam, plasiranje omalovažavajućih šala, kao načina svesne i namerne manipulacije. Psihopatske osobine ličnosti su takođe snažno povezane sa uživanjem u podsmehu drugima, što je povezano sa bezosećajnošću i manipulativnošću.

Napravimo korak unazad za trenutak, da bismo napravili razliku između  korišćenja sarkazma kao „začina“ šalama, koje nemaju nameru da nekog ponize, maltretiraju i izmanipulišu, već predstavljaju intelektualni izazov u grupi ljudi koji cene ovaj oblik humora i intelektualne razmene. Ta vrsta sarkazma se prepoznaje po tome što angažuje grupu ljudi koji imaju specifičan intelektualni manir i način „bockanja“ i izazivanja na nadigravanje – tu niko nema problem da bude na meti sarkazma i svako ume da bude sarkastičan na sopstveni račun i da sam sebe izloži kao metu. Kad se svi smeju i učestvuju – sve je u redu i verovatno je sve „na nivou“ koji ta grupa ljudi ceni. Ako dospete u ovakvo društvo, možete biti začuđeni i zbunjeni i jedini koji ne učestvuje, pa će možda i vas „prozivati“, ali brzo ćete shvatiti da tu niko nije zlonameran, već je u toku neko prijateljsko nadmetanje u duhovitosti, ili bizarnosti, ili crnom humoru. Ali kada sarkazam zabavlja samo onog ko ga praktikuje, dok svi ostali ćute, ili se bune zbog takvog ponašanja, velike su šanse da je tu psihopatija na delu.

Pročitajte i ovo: Sarkazam – odlika inteligentnih i kreativnih

Psihopate praktikuju sarkazam iz „zadnjih namera“ i štetnih razloga – njima može biti dosadno i mogu osećati potrebu za stalnom stimulacijom. Da bi dobili tu stimulaciju, mogu se upustiti u nepromišljeno ponašenje i namerno proizvesti haos. Studije neuronauke pokazuju da svedočenje bolu ili izazivanje mučnih osećanja psihopate negrađuje – kada njihovi sarkastični napadi na druge naprave haos, oni imaju osećanje nagrade. Takođe koriste sarkazam da prenesu svoj prezir prema žrtvi i da je umanje, naročito ako ta žrtva (osoba) dovodi u pitanje njihov osećaj da imaju pravo ili izazivaju njihovu zavist.

Istraživanja pokazuju da odnosi sa psihopatskim partnerima, odnosno, iskustvo toksične veze, može izazvati posttraumatski sindrom, a sarkazam se svakako može koristiti kao jedan od alata za manipulaciju u širem obrascu emocionalnog i psihološkog zlostavljanja, koje čini odnose sa ovakvim tipovima tako iscrpljujućim i traumatičnim.

Sarkazam se može koristiti u vezi kao oblik gaslajtinga – psihopata može uz pomoć sarkazma istrajno spuštati, minimizirati i sluđivati partnera, dok ne počne da sumnja u svoju percepciju, da ignoriše svoja osećanja i da veruje u ono što partner tvrdi (recimo, da ne umete da prihvatite šalu). Psihopatija se iskazuje kroz korišćenje sarkazma da potpuno poljulja drugu osobu (partnera) natera je da se oseća kao nerazborita, nepeta, nesigurna, naporna i dosadna osoba, koja je puna kompleksa i unutrašnjih sukoba. Manipulativan i toksičan partner može okrutnim sarkazmom uzvraćati na molbe za pristojnost, jasnoću, ljubaznost ili razumevanje. A kad se slomite i počnete da plačete i preklinjete, reći će vam da ste nestabilni, da imate ozbiljnih problema i da vam treba pomoć, uveravajući vas da je njegovo ponašanje normalno, a vaše nije.

Sarkazam u službi degradacije, omalovažavanja, ponižavanja, sluđivanja, plasiran manipulativno i zlonamerno, odlika je psihopatskog ponašanja, a kada je psihopata vaš partner, najčešće ćete čuti, kada se požalite i pobunite, da ne umete da se šalite, da ne shvatate šalu (tupi ste), da ste preosetljivi i imate probleme. On nije zainteresovan za vaša osećanja i ne može da vam pruži saosećanje – i ne možete mu pomoći da se promeni, jer i ne vidi šta sa njim nije u redu i zašto bi se menjao. Psihopatija nije u stanju da percepira samu sebe, ali zato odlično uspeva u poremećaju vaše percepcije sebe.

Ako pokušavate da prekinete toksičnu vezu, ili lečite traume posle takvog odnosa, setite se da zdravi partneri nemaju potrebu da vas ponižavaju i zaluđuju, da zaslužujete da budete voljeni i poštovani u svim svojim odnosima i tražite terapeutsku pomoć u svom procesu isceljenja i oslobađanja.

Pročitajte i ovo: Emocionala manipulacija ćutanjem i šta parovi treba da znaju o njoj

Naslovna fotografija: instagram.com/emperiance

Brankica Milošević

Comments