Onlajn terapija ima brojne prednosti – dostupnija je i lakše izvodljiva, ne morate ići u udaljen kraj grada da biste održali seansu, ili se odreći terapeuta koji vam odgovara, zato što je suviše daleko, u drugom gradu ili državi.

Razna istraživanja pokazala su da je onlajn terapija jednako efikasna kao i terapija u ordinaciji terapeuta i da je svakako najbolji izbor u mnogim slučajevima kada ljudi nemaju pristup uslugama metnalnog zdravlja, ili žele da rade sa određenim terapeutom, do koga ne mogu lično doći, zbog daljine ili druge fizičke prepreke.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Mao.ge (@mao.ge)

U doba pandemije i izolacije, shvatili smo koliko toga nam je dostupno onlajn, ali smo shvatili i šta nam nedostaje u svim tim stvarima kojima pristupamo na klik. Emocionalno iskustvo se razlikuje – kako u onlajn razgovoru sa prijateljima, tako i tokom onlajn terapije.

Ograničenja virtuelne terapije

Da je gledanje ljudi ili događaja na ekranima zaista isto emocionalno iskustvo kao i kada smo lično i uživo prisutni, ne bi bilo razloga da idemo na koncerte, utakmice, pozorišne predstave, predavanja. Mogli bismo da zatvorimo pozorišta, muzeje, galeriji i škole i da se u potpunosti prebacimo na ekrane. Zapravo, radili smo to i videli smo razliku.

Lični odnosi i lično prisustvo određenom događaju (izložbi, koncertu, predstavi) su ličniji, intimniji i više zadovoljavaju. Možda je u pitanju direktna razmena energije, specifična atmosfera koja se stvara među ljudima (svaki je film bolji u bioskopu, nego kod kuće, koliko god velike ekrane imali), a svaki poverljiv razgovor nas uživo angažuje i zaokuplja više nego onlajn. Iz tog razloga, iako onlajn terapija ima prednosti, njen najveći nedostatak je u kvalitetu emocionalnog iskustva.

Mnogi smatraju da je onlajn terapija naporna i da im je teško da ostanu fokusirani. Klijenti ponekad nisu sigurni da li ih terapeut sluša, jer ne vide njegovu figuru i govor tela je van dosega ekrana (a istu primedbu imaju i terapeuti).

Takođe, onlajn terapija može dovesti do slabljenja profesionalnih granica, koje bi ostale jasne, da se terapija sprovodi u konvencionalnom prostoru. Klijenti prijavljuju različite stvari koje ih čude i smetaju im – terapeuta koji drži seansu u pidžami, terapeutkinju koja se uključuje u razgovor, ležeći na krevetu sa svojim psom… Mnogi su primetili da terapeuti tokom seanse nameštaju kosu, popravljaju kragnu – ljudi imaju tendenciju da tokom video-poziva gledaju sebe u malom kvadratiću, a to može smanjiti pažnju i usredsređenost na klijenta.

Pročitajte i ovo: Znaci da biste bili odličan terapeut

Onlajn terapija i iskustvo terapeuta

Tokom pandemije, mnogi terapeuti su glatko prešli na onlajn terapije, kao i njihovi klijenti i bili su oduševljeni što im savremena tehnologija to omugućava i što nisu morali da prekidaju rad. Ali, kada je izolacija prošla i mere opreza se svele na maske i dezinfekciju, mnogi su se vratili ličnom radu i susretima s klijentima. Jedan od terapeuta koji je prvi put posle perioda izolacije sreo svoje klijente uživo, svedoči o tome kako je bio zapanjen time šta sve nije primećivao i šta je u onlajn interakciji nedostajalo – vizuelni, visceralni i taktilni aspekti njihovih ličnosti bili su skriveni iza ekrana. Terapeut je zapisao svoja zapažanja i izneo razlike koje je uočio – suptilne, ali važne u terapijskom procesu.

Na primer, mladić koji je prilikom onlajn terapije delovao samouvereno, imao je nokte izgrižene do krvi – terapeut to nije mogao da primeti na ekranu. Žena srednjih godina koja je delovala punačko, bila je prekomerno gojazna, teško je hodala i dahtala od napora. Mlada žena koja je delovala optimistično i pričljivo, imala je na rukama ožiljke od posekotina – što nikada nije pokazala ili pomenula tokom onlajn terapije. Simptomi kao što su miris alkohola u nečijem dahu, mutan pogled, povijeno držanje, teško kretanje i slično, mogu se maskirati preko ekrana. Zapravo, oni su manje očigledni, čak i ako klijent svesno ne koristi ograničenja ekrana da se prikaže u boljem svetlu.

Terapeut često mora da se bavi detektivskim poslom, da opaža suptilne signale, primećuje sitnice i povezuje ih, a ta vrsta opservacije je sužena kad se seansa izvodi onlajn. Kad su simptomi nejasni i prikriveni, terapeutu je teže da detektuje anksioznost, strah, destruktivne navike i da osmisli efikasan plan lečenja.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Mao.ge (@mao.ge)

Prednosti terapije uživo

Suštinske prednosti terapije uživo, odnose se na pristup neverbalnoj komunikaciji – dok klijent ulazi u ordinaciju i zauzima mesto, terapeut može da posmatra kako hoda, seda, razgovara, uspostavlja kontakt očima, kakvo mu je držanje i pokreti, što mnogo otkriva o njegovom stanju i osećanjima. U ličnom razgovoru uživo, osećanja prosto teku i razmenjuju se na visceralan način. Terapeut ih uočava i koristi za usmeravanje toka terapije, znajući da ona mogu biti produkt transfera, projekcije ili emocionalne indukcije. Onlajn terapija otežava terapeutima da prate tokove ove suptilne komunikacije i shvate suštinska emocionalna pitanja klijenata.

Takođe, klijenti imaju intimniji i ličniji odnos sa svojim terapeutom, jer je ličan prostor ispunjen značenjem. Na primer, oni primećuju kako je uređena ordinacija, da li ima slika ili fotografija na zidovima, knjiga, biljaka, kakav je nameštaj. Terapeut takođe primećuje kako se klijenti oblače, šta nose sa sobom, da li su imali poteškoća na putu do njih i zabrinutosti oko ulaska u ordinaciju. Takva zajednička iskustva se gube na ekranu.

Zamka pogodnosti koje nudi onlajn terapija

Onlajn terapija je zgodna, udobna, pogodna. Ali, da li pogodnost treba da bude terapeutski prioritet?

Mnogim klijentima je lakše onlajn – ne moraju da putuju, mogu da se opuste kod kuće, da uđu na sesiju i izađu sa nje jednim klikom. U terapeutskim onlajn grupama ulozi su manji – ljudi su manje emocionalno rizikovali, manje izazivali sebe i češće ostajali u zoni udobnosti. Ljudi su se prijavljivali dok su spremali ručak, pakovali veš ili čak šetali pse i takva ometanja su iscrpla vitalnost i spontanost grupe. Kada su se vratili na lične sesije, svi su osećali više energije i angažovanosti, svedoče mnogi terapeuti.

Od samog početka psihoterapija je bila lični odnos, iskustvo licem u lice, između terapeuta i pacijenta. Virtuelno, terapeutima često nedostaju kritične informacije, a kao rezultat, ugrožena je efikasnost terapeutskih sredstava kao što su transfer, kontratransfer emocionalna indukcija ili indukovana osećanja.

Uprkos pogodnosti koju nosi onlajn terapija, ljudi su gladni pravog, intimnog ljudskog kontakta i lična terapija zato dopire dublje i daje bolje rezultate.

Pročitajte i ovo: Šta smete da poverite terapeutu

Naslovna fotografija: instagram.com/mao.ge

Brankica Milošević

Comments