Biti prvi reket sveta san je svih tenisera širom planete ali retkima tako nešto zaista i pođe za rukom. Još u ranoj mladosti, širom otvorenih očiju maštaju da dostignu taj vrh, da dotaknu nebo uspeha do kojeg se ne stiže tako lako. Potrebno je mnogo upornosti, rada i požrtvovanja, ali i talenta koji je veoma bitan faktor u čitavoj priči. Sve to, pa i mnogo više od toga, ima naš proslavljeni teniser Novak Đoković koji nam je svima ispunio srca radošću ulaskom u finale Vimbldona a ponajviše jer je, zasluženo, stao na prvo mesto ATP liste. Prošetajmo svi zajedno životnim stazama našeg najboljeg sportiste.
Životna priča slavnog tenisera počinje u Beogradu, 22. maja davne 1987. godine. Tog prolećnog dana Srđan i Dijana Đoković, koje je u prošlosti spojila ljubav prema sportu i to skijanju, postali su roditelji jednog lepog dečaka kojem su dali ime Novak. Kao i sva deca u fazi odrastanja i Novak ima svoj “kad porastem” san, ni manje ni više nego da postane “prvi reket sveta”. Kada mu je bilo samo četiri godine, već onda je imao veoma jasne ideje o svojoj budućoj profesiji, napraviće prve male ali vredne teniske korake u kampu na Kopaoniku gde će imati svoj prvi trening sa legendom jugoslovenskog tenisa Jelenom Genčić koja je bila trener i velikanima belog sporta kao što su Monika Seleš i Goran Ivanišević. Jeleni, koja mu je puno pomogla u teniskom odrastanju a danas radi i sa njegovom braćom, može da zahvali na tome što ga je naučila kako da se odnosi ne samo prema sportu već i prema životu. Kada je Novaku bilo dvanaest godina, odlazi u Minhen, gde će nastaviti da se formira pohađajući akademiju Nikole Pilića. Sa poznatim hrvatskim stručnjakom radiće četiri godine.
Prvi uspeh na polju tenisa Novak ostvaruje 2001. godine, kada će, sa samo četrnaest godina, postati trostruki prvak Evrope: u singlu, dublu i ekipno. Tom prilikom, u San Remu, selekcija plavih okitila se zlatom dok je na Svetskom prvenstvu završila na poziciji vicešampiona. Iduće sezone nastaviće da ređa uspehe u konkurenciji do 16 godina, osvajajući prestižne turnire u Francuskoj “La Boul” i “La Poet” koje su pre njega osvajale zvezde belog sporta kao šta su Hjuit (Hewitt), Grožan (Grosjean) i Rodik (Roddick). Slavio je i na prestižnom Princess Kupu u Majamiju, kao i na ITF turniru u Pančevu gde je prestizao i rivale starije od njega. Samo nakon pet ITF turnira moći će da se pohvali 40. pozicijom među najboljim juniorima sveta.
Pre tačno osam godina Novak kreće u osvajanje vrha na kom se nalazi danas. Ta davna 2003. godina ostaće upamćena po Dejvis Kupu (Davis Cup) na kojem će zaigrati u državnom timu u mečevima protiv Obale Slonovače i Bugarske ali i po njegovoj pobedi na fjučersu (futures) koji je TK “Crvena Zvezda” održao u Beogradu a zahvaljujući kome osvaja svoj prvi ATP poen. Prvog jula 2003. godine ime našeg tenisera zauzeće skromnu 767. poziciju na ATP listi da bi, do kraja te iste godine, Novak stigao čak do 679. mesta.
Najveći skok, ipak, zabeležiće godinu dana kasnije kada će se završiti na odličnoj 186. poziciji. Nakon Challenger-a u Beogradu, koji se igrao početkom 2005. godine, Novak donosi veoma bitnu životnu odluku a to je da se u budućnosti posveti isključivo profesionalnim turnirima a od tada pa do danas odneće pobedu na većini od njih (tačnije 105). Te iste godine, na Grand Slam turnirima u Melburnu, Parizu i Londonu proći će po tri kola kvalifikacija nakon kojih će se plasirati na glavnom turniru u Njujorku koji će mu doneti osamdesetu poziciju. Na poslednjem Masters turniru te godine, koji se održavao u Parizu, pobediće desetog igrača sveta, Argentinca Marijana Puerta (Mariano Puerta) što će mu omogućiti da se pomeri na ATP listi za dva mesta. Prva velika i veoma značajna pobeda stiže 2006. godine, kada je osvojio ATP u holandskom gradu Amersfortu a tri meseca kasnije pobeđuje i u Mecu. Te iste godine Đoković igra svoje prvo Gren Slem (Grand Slam) četvrtfinale i to na Rolan Garosu (Rolland Garros), a sezonu završava na odličnom 16. mestu. Zahvaljujući ovim titulama postaće najmlađi igrač u TOP 20.
Sa početkom nove 2007. godine otvorila se i nova teniska sezona, letnjim turnirom u Adelajdu koji je Novak osvojio pobedom nad Krisom Gučionijem (Chris Guccione). Bila je to samo uvertira za seriju uspeha koje će zabeležiti naš teniser te godine. Nakon poraza u finalu Indijen Velsa (Indian Wells), Đoković osvoja prvu titulu iz Masters serije u Majamiju koja će mu omogućiti ulazak među deset najboljih tenisera sveta. Slede polufinale Rolan Garosa (Rolland Garros) i Vimbldona (Wimbledon), da bi sredinom avgusta na turniru u Montrealu, koji je osvojio, savladao prva tri tenisera sveta: Rodžera Federera (Roger Federer), Rafaela Nadala (Rafael Nadal) i Endija Rodika (Andy Roddick). Na US Open-u stigao je do svog prvog Gren Slem finala, ali ga je na putu do trona nažalost zaustavio već pomenuti Rodžer Federer. U nastavku sezone, Novak je Srbiji obezbedio istorijski plasman u Svetsku grupu Dejvis kupa (Davis Cup), a zatim osvojio i petu titulu u 2007. godini u Beču. Sredinom novembra završava sezonu prvim učešćem na Masters kupu u Šangaju, ne uspevši da se plasira u polufinale, ali zato osvaja treće mesto na ATP listi na kojem će se zadržati dve godine.
Od tada mladi srpski teniser može da se pohvali uglavnom uspesima. U 2008. godini Novak je osvojio prvi Gren Slem u karijeri – Australijen Open (Australian Open), a nakon toga još tri velika trofeja, na Masters turnirima u Indijen Velsu i Rimu, da bi krunu sezone stavio na Masters kupu u Šangaju. Iduća sezona, iako je započela porazom u Brizbejnu, biće jedna od najuspešnijih sezona u karijeri Novaka Đokovića. Neosporno je da su mnogi te godine sumnjali u mladog tenisera, koji je zbog vidljivih problema sa servisom ostvario veoma slabe rezultate na Grend Slem (Grand Slam) turnirima. Smatrali su da je njegov potencijal bio istrošen prilično i da će biti možda dobar ali nikako najbolji igrač na svetu. Uprkos lošem početku, Novak je odigrao deset finala, a na pobedničko postolje popeo se u pet gradova: Dubajiu, Pekingu, Bazelu i Parizu. Međutim, Novaku je sigurno najdraža titula u svom rodnom gradu, Beogradu, u kome je održan prvi srpski ATP turnir ikada u mesecu maju te iste godine.
Protekla godina donela je veoma bitne uspehe na račun mladog srpskog tenisera koji je svojom odličnom igrom pokazao koliko zaista vredi i da će se, u godinama koje dolaze, itekako pričati o njemu. Prvog dana februara Novak se popeo na drugu poziciju ATP liste po prvi put u svojoj profesionalnoj karijeri a potom je u poslednjoj nedelji istog meseca odbranio titulu u Dubaiju. U martu, zajedno sa svojim kolegama iz reprezentacije, Nole je prvo doneo Srbiji četvrtfinale Dejvis kupa trijumfom nad reprezentacijom Amerike u Beogradu, a zatim i finale pobedom nad selekcijom Hrvatske. Između četvrtfinala i polufinalnog meča, Novak se pojavio u polufinalu Vimbldona gde ga je porazio Čeh Tomaš Berdih (Tomash Berdich). Ipak, Nole neće ostati dužan njegovim sunarodnicima, koje će pobediti u polufinalu Dejvis Kupa. Decembar će doneti osvajanje pomenutog kupa, pobedom nad Francuzima, čime će Srbija ne samo ispisati stranice istorije tenisa već će i postati osvajač Svetskog prvenstva u ovom popularnom sportu.
Novak, isto ono dete koje je nekad sanjalo da postane prvi reket sveta danas uspešni sportista, konačno je dočekao momenat ispunjenja svih svojih želja. Samo u ovoj godini, a tek smo na polovini teniske sezone, zabeležio je čak 41. pobedu, stigavši slavnog tenisera Džona Mekinroa (John McEnroe) nekadašnjeg prvaka sveta. Od prvog dana ove sezone, pa do sada, osvojio je čak sedam turnira. Jedini neuspeh beleži na Rolan Garosu (Rolland Garros), gde ga je u finalu pobedio Švajcarac Rodžer Federer. Juče smo bili svedoci izvanredne pobede nad Francuzom Congom (Tsonga), koja osim što je našem slavnom teniseru omogućila ulazak u finale Vimbldona gde ga u nedelju očekuje Španac Rafael Nadal, donela mu je i dugo očekivano i veoma zasluženo prvo mesto na ATP listi sa kojeg je “skinuo” starog rivala.
Dospeti na sam vrh svetskog tenisa, i to u ovako jakoj konkurenciji, verovatnoj najjačoj od samog početka Open ere od 1968. godine, veliki je uspeh za mladog srpskog tenisera. Istoriju modernog tenisa obeležilo je više rivaliteta dva igrača, ali poslednjih nekoliko godina svedoci smo veoma retkog slučaja da su čak tri igrača tako dugo bila usamljena na samom vrhu lestvice. Protekle decenije, mnoga imena svetskog tenisa imala su tu čast da se nađu na prvom mestu, a danas mnogi od njih ne bi ušli ni u prvih pet. Stručnjaci, ali i poštovaoci belog sporta širom sveta pa čak i kod nas, i dalje smatraju za najbolje tenisere Federera i Nadala, što Novakov uspeh čini još značajnijim jer je svima njima pokazao koliko zaista vredi.
Šta vredi uspeh ako nemate sa kim da ga podelite, kažu. To, ipak, nije slučaj našeg proslavljenog tenisera koji i u dobru i u zlu može da se osloni na svoju porodicu, roditelje i mlađu braću. Ali ne samo na njih, tu je i ona, njegova dugogodišnja bolja polovina Jelena Ristić, magistarka ekonomije za koju kaže da je veoma stabilna ličnost i njegova nesebična podrška. Već mesecima kruži priča o njihovoj veridbi koju poznati teniser nije niti demantovao a ni potvrdio. Jedno je sigurno a to je da Novak želi da jednog dana postane porodičan čovek a idealnom smatra porodicu sa više dece.
Osim tenisa, Novak Đoković ima i veoma uspešnu “glumačku” karijeru. Proteklih godina nisu ostale nezapažene njegove imitacije kolega tenisera, njegova humoristička strana, zbog koje mu je inostrana štampa veoma brzo dala nadimak Joker. Nisu izostali ni veoma duhoviti promotivni spotovi zbog kojih je zadobio simpatije gledalaca širom sveta. U početku mu je prijao status teniske “dvorske lude”, ali u jednom momentu shvatio je da ga ljudi više gledaju kao potencijalnog zabavljača nego kao odličnog sportistu pa je odlučio da se povuče sa “glumačke” scene. U poslednjih godinu dana prestao je da od sebe pravi “klovna”, insistirajući na tome da ljudi više obrate pažnju na njegove teniske uspehe, iste one uspehe koji manjem delu domaće populacije nimalo ne prijaju, naprotiv.
Da li je sve to samo stvar ukusa, ili pak podneblja, neosporno je da postoje i oni koji mladog i uspešnog tenisera ne mogu da “smisle”. Kažu da su prezasićeni, boje se da im Novak lično ne “iskoči iz ormara”, a svoju mržnju besplatno šire društvenim mrežama. Ne mogu da mu oproste uspeh, ili im je antipatičan iz nekog samo njima poznatog razloga, pa njegove pobede kojima se većina raduje oberučke omalovažavaju. Srećom pa su takvi u manjini, i verovatno će u nedelju jasno i glasno navijati za Nadala. Nema veze. Ne mogu svi da vole Noleta. O ukusima, rekao je neko pametan ne treba raspravljati. Neka pobedi najbolji u nedelju.
Kažu da je Novak Đoković naš najbolji sportista ikad, iako je možda pretenciozno pričati o tome sada, imajući u vidu da je Srbija imala i ima dosta uspešnih sportista u svojim branšama. On je mlad i za svoje godine postigao je veliki uspeh o kojima mnogi mogu samo da sanjaju. Pokazao je svim nevernim tomama da se borba i trud itekako isplate, a ako još tome dodate i talenat, vaša sportska čorba će imati savršen ukus. Sanjao je da jednog dana postane prvi reket sveta i uspeo je u tome, ostavši čvrsto nogama na zemlji, što ne polazi svima za rukom. On je No.1 svetskog tenisa i ponos svih nas. On je jednostavno Nole, legenda domaćeg tenisa o kojoj će svet tek da piše.
Emina Ristović za sebe kaže da je večiti nostalgičar i pisac u pokušaju. Reči su njena igračka bez kojih ne može i od kojih je, jednog dana, pre dve godine, nastao roman prvenac “Balkanski virus”. Ne može bez Italije, koja je njen dom već 11 godina, porodice i prijatelja raštrkanih svugda po svetu. U slobodno vreme vodi svoj multi-cultural blog From Italy With Love.
