Mnoge žene se suočavaju sa ovim pitanjem – neke nakon nekoliko teških iskustava, neke posle razvoda, a neke nakon godina braka. Kada se zapitate zašto vam je uopšte muškarac potreban sa ogorčenjem i ljutnjom, zapravo se pitate čemu vam on uopšte služi, kad vam ne olakšava život, već ga samo komplikuje i uznemirava vas. Da li je potreba za muškarcem fizička, organska, prirodna? Da li se tiče društva i statusa? Odnosno, da li vam služi samo da ispunjava vaše seksualne potrebe i da imate nekog, da niste sami i viđeni kao neko kome verovatno nešto fali, jer nije u paru?
Odgovor je, naravno, kompleksan. Potreba za muškarcem ne postoji kao takva – nije vam potreban partner da biste imali ispunjen život, zadovoljili svoje emocionalne potrebe, osećali se prihvaćeno i bili zadovoljni sobom. Muškarac nije merilo vaše vrednosti kao žene.
Međutim, partnerstvo na mnogo načina dodaje smisao i lepotu životu, a u različitim fazama života je manje ili više važno. Partner može biti najbolji prijatelj, oslonac, neko na koga računate i ko je tu za vas, sa kim delite i zlo i dobro, pa su teške stvari podnošljivije, a dobre stvari još bolje i vrednije. Pitanje zajedništva je pitanje prihvatanja i prilagođavanja, koliko i čvrste sigurne veze u koju ste mnogo uložili i koju čuvate nastavljajući da ulažete, na načine koji se vremenom menjaju.
View this post on Instagram
Ako se u ogorčenju zapitate „čemu mi on uopšte služi“ vreme je da napravite korak nazad i da se zapitate da li bi vam bilo bolje bez njega, da li biste vi bili bolji bez njega (i on bez vas), ili ste ipak bolji zajedno?
Ukoliko ste već prošli kroz neka iskustva i niste pronašli ono što ste tražili u vezama, možda nije potreba za muškarcem ono što treba da preispitate, već to da li u vašem načinu života (vrednostima, razmišljanju, očekivanjima) uopšte ima mesta za muškarca, za partnera. Neke žene zaključe da nisu za tradicionalno partnerstvo, ali da jesu za drugi oblik veze sa muškarcem, a neke odluče da im je bolje bez muškaraca. Neke shvate da je potreba za muškarcem način za ispunjavanje nekih osnovnih životnih i emocionalnih potreba, a neke pronađu druge i drugačije smislene veze koje im ispunjavaju te potrebe.
Svako treba sam da odluči šta je najbolje za njega i svako može da eksperimentiše kako bi pronašao ono što mu odgovara. Svako ima izbor, ali pravljenje odgovarajućih izbora se tiče samosvesti i svesnosti i predstavlja veštinu koju tokom života usavršava, u cilju stvaranja smislenog i ispunjenog života.
Potreba za muškarcem tradicionalno se poistovećuje sa brakom i porodicom, ali u tom poistovećivanju se često suočavamo sa prevelikim očekivanjima i bivamo primorani da se vratimo na pitanje prihvatanja i prilagođavanja, ljubavi, pripadnosti i sigurnosti, a to su kompleksna pitanja na koja ima mnogo odgovora. I ni jedan ne mora biti tačan za vas.
Potreba za muškarcem i razumevanje ljubavi
Obično se nađemo u ćorsokaku zbog svojih iskrivljenih predstava o ljubavi – iluzija koje smo usvojili zbog idealizovanih načina na koje se ljubav predstavlja u literaturi i filmovima, kao i zbog obrazaca odnosa koje smo usvojili u ranom detinjstvu kroz odnose sa roditeljima i načine na koji su oni komunicirali sa nama i između sebe.
Formiramo svoje ideje o ljubavi na osnovu onoga što mislimo da ljubav treba da bude, umesto na osnovu onoga što ona zaista jeste. A da li uopšte znamo šta ljubav zaista jeste? Možemo ostati godinama i decenijama zaglavljeni na ovom mestu, pokušavajući da nađemo ono što ljubav jeste za nas (da shvatimo svoje iskrivljene predstave, kroz obrasce odnosa koje ponavljamo) i da nazremo šta bi ljubav mogla da bude, ukoliko nam uspe da se oslobodimo svojih obrazaca, iluzija i idealizacija.
Na najjednostavniji način, ljubav je ono što ostaje kada ostanemo bez iluzija, kada se sva naša očekivanja raspadnu i kada više nemamo zahteve i ideje o tome kako ljubav treba da izgleda.
Deluje zastrašujuće. Dovodi do pitanja da li smo uopšte u stanju da volimo bezuslovno? Jer, po najširoj definiciji, ljubav je bezuslovna, a to znači nevezana, dok u realnom životu obično predstavlja vezanost i naviku. Međutim, nevezanost (bezuslovnost) ne znači ravnodušnost – to jednostavno znači voleti nekog, kakav god da je i šta god činio ili ne činio.
Ako većina nas nije u stanju da voli na taj način, šta je uopšte ono što radimo? A sa tim pitanjem počinjemo da razumemo da smo u bezuslovnoj ljubavi daleko od savršenstva i da se stalno borimo sa prihvatanjem (sebe i druge osobe), tražeći trenutke u kojima možemo voleti bez očekivanja i polaganja prava.
Pročitajte i ovo: Život je mnogo više od ljubavi i veza
Prijateljstvo u partnerskoj ljubavi
Potreba za muškarcem u životu, može biti potreba za deljenjem, druženjem i prijateljstvom, koje će trajati doživotno. Ali, kako da taj jednostavni uvid uskladimo sa (idealizovanom i uslovljenom) potrebom za romansom i idejom da su romantika i strast najvažniji sastojci ljubavi?
Ima parova koji održavaju romantičan deo ljubavi celog života – ali oni se razlikuju od ostalih po tome što ulažu, trude se, neguju i održavaju taj deo svog odnosa. Oni ne lete na krilima ljubavi, već svom odnosu daju krila, a kada se neko krilo povredi i slomi, neguju ga i oporavljaju.
I dok je romantična ljubav nešto što se kultiviše i održava, prijateljstvo je ono zbog čega se sa nekim zaista povezujemo, u želji da imamo porodicu, oslonac i nekog sa kim ćemo deliti život i ostariti.
Međutim, da bi prijateljstvo u ljubavi funkcionisalo, svako mora da odbaci svoje iluzije i ideologije. U vreme kada se brakovi nisu (tako često) završavali razvodom, obično su žene napuštale većinu svojih ideologija, što je omogućavalo da brakovi opstanu.
U savremenom svetu, žene su ohrabrene da koriste svoj glas, da ustanove svoje vrednosti, standarde i ideologije i više nisu spremne da ih napuste, zarad opstanka braka.
Tradicionalna potreba za muškarcem je dovedena u pitanje, zajedno sa spremnošću za prihvatanje i prilagođavanje. Do koje mere treba da prihvatamo i prilagođavamo se, pitamo se? Da li treba da izgubimo sebe da bismo sačuvale veze i brakove? I kako da ih formiramo i održavamo, a da istovremeno budemo sve što jesmo?
I to jesu suštinska pitanja na koje savremene žene treba da se usredsrede. To je preformulisano i prošireno pitanje o tome da li su nam muškarci uopšte potrebni.
View this post on Instagram
Potreba za muškarcem i pitanje prihvatanja
Potreba za muškarcem je kompleksno (i bolno) povezana sa potrebom za ljubavlju, deljenjem, radošću, stabilnošću, povezanošću, pripadnošću. Istina je da vam ne treba muškarac u životu, da biste bili srećni, ali razumljivo je da vam osećanja govore drugačije.
Dakle, možda sreću ne donosi muškarac, već prihvatanje muškarca. Verovatno želite da budete viđeni, uvaženi, da vam kažu da ste lepe i divne i da vas vole i cene zbog onog što jeste. Želite potvrdu, jer nije dovoljno što vas potvrđuju prijatelji, kolege, porodica – želite da vas potvrdi muškarac, sa kojim ćete provesti život. Kada zasnivate svoju vrednost na tome da li vas neki muškarac voli i vrednuje, nastaju komplikacije.
Ranije je potreba za muškarcem bila sredstvo da žena ispuni svoju „sudbinu“ dobre majke i supruge. Žene su pronalazile u tim ulogama sav smisao i ispunjenje, a muškarci su im na mnogo načina pomagali da ispune svoju sudbinu.
Danas, žene veruju da se njihovo ispunjenje ne ograničava na muškarca i dete – i to je sasvim u redu. Problem je u tome što većina žena (i uopšte, većina ljudi) zapravo ne zna šta je ono što ih ispunjava i u čemu nalaze sebe.
Dodatno, živote nam komplikuje način na koji je svet uspostavljen – sve je podređeno muškoj energiji. Međutim, muška i ženska energija nisu ograničene rodom – svaka osoba ima obe vrste energije i u idealnom slučaju ima pristup i može da koristi obe vrste energije.
Društvo je ipak struktuirano prema muškoj energiji – planirano, organizovano, agresivno, snažno. Ljudi sa ovim kvalitetima se bolje snalaze i bolje „prolaze“ u životu. Muška energija je kompatibilna sa svetom koji smo stvorili, ali nedostatak ženske energije je senka ovog sveta – depresija, anksioznost, sagorevanje, stres i njima srodne bolesti. Naš slomljeni, fragmentirani svet pati od nedostatka ženske energije, koja donosi protok, emocionalnu mudrost, intuiciju, isceljenje, regeneraciju.
Pošto smo, kao žene u savremenom svetu, osnažile svoju mušku energiju (neke više, neke manje), veze i odnosi su počeli da pate od deficita ženske energije. Ljubav ne može napredovati bez mekog i nežnog dodira ženske energije – od obe strane.
Zato treba da se usredsredimo na suštinska pitanja prihvatanja i prilagođavanja, koja su zapravo, pitanja samospoznaje. Treba da pronađemo šta je ono što nas ispunjava, šta želimo u životu. Da li želite udoban dom, uspešnu karijeru, putovanja, služenje drugima, brojnu porodicu? Šta će vam pomoći da ostvarite to što želite? I u tom pravcu treba da se kreće vaša potraga – šta je ono što će vas učiniti srećnom, zadovoljnom, mirnom, stabilnom, ispunjenom?
Ako se u vaše želje uklapa potreba za muškarcem, onda treba da pronađete partnera (prijatelja, ljubavnika), uz koga se osećate osnaženo i inspirisano da ispunite svoje ostale želje i ambicije.
Ali možda pre toga treba da otkrijete sebe u potpunosti. Zato je rad na sebi danas važniji neko ikada i zato se toliko govori o ličnom rastu i razvoju – morate znati sebe, svoje potrebe, svoje motive, svoje želje, svoje snage i slabosti, da biste pronašli smisao i ispunjenje, šta god to za vas značilo, sa muškarcem, ili bez njega.
Pročitajte i ovo: Zašto je imati muškarca i dalje glavno žensko postignuće
Naslovna fotografija: instagram.com/authenticlovemag
Brankica Milošević
