Iracionalno razmišljanje nema obavezno negativan kontekst – ljudski umovi funkcionišu na jedinstvene individualne načine i svaki mozak je poseban, baš kao i svaki otisak prsta. Neko prati svoj tok asocijacija, krećući od najdalje periferije, razmišljajući u krugovima koji se sužavaju, neko gađa direktno u suštinu i sklon je da pojednostavljuje stvari, dok neko drugi sve komplikuje. Neko je oprezan i predostrožan i sklon anksioznosti, neko je neposredan i intuitivan i bezbrižan do potpune neopreznosti, neko misli i priča sporo, neko brzinom svog jezika sustiže brzinu svojih misli, neko ima dubok unutrašnji život koji zadržava za sebe, a neko strahuje da će ga smatrati ludim ako svoje misli podeli sa drugima.
Iracionalno razmišljanje može izazvati osećaj izolacije i sprečiti vas da iskreno delite, ometajući vaše uživanje u životu i uveravajući vas da nešto nije u redu sa vama.
View this post on Instagram
Šta je iracionalno razmišljanje
Pre svega, iracionalno razmišljanje nije dijagnoza i presuda, ali jeste klinički termin, koji se odnosi na nešto što nije zasnovano na razumu, logici i razumevanju.
Iz psihološke perspektive iracionalno razmišljanje nije zasnovano na dokazima i funkcioniše u pretpostavkama, ukorenjeno je u verovanjima zasnovanim na prošlim iskustvima (negativnim, kao i pozitivnim). Svi povremeno imamo iracionalne misli i one generalno nisu loše i mogu biti inspirativne, kao i zabrinjavajuće. Međutim, sklonost iracionalnom razmišljanju (i strahovanju bez osnova), može biti problem u komunikaciji i bliskim odnosima i razvijanje veština suočavanja sa njima može biti korisno.
Iracionalne misli su mehanizmi suočavanja – način na koji mozak pokušava da se pripremi za ishod, čineći nepoznato manje strašnim – i javaljaju se uobičajeno i prirodno, naročito neposredno pre stresnog događaja, kao što je prezentacija ili važan sastanak.
Iracionalno razmišljanje prepoznajemo kao „overtinkovanje“ – i svako od nas dobro zna koliko je tome sklon i koliko je to destruktivno.
„Nikada neću uspeti. Jednostavno nemam pojma i nisam dovoljno dobar/a.“ Da li vam to zvuči poznato? Pa, svako se ponekad tako oseća i govori sebi obeshrabrujuće stvari koje nemaju veze sa stvarnošću.
Mnogi mogu da prepoznaju ove misli kao iracionalne, da ih se otresu i ohrabre sami sebe, dok ih se drugi drže i daju im preveliku težinu. A tada, iracionalno razmišljanje može negativno uticati na sve vaše odnose, poslovne, prijateljske, romantične, i na sve oblasti života.
Obrazac iracionalnog razmišljanja
Iako svi imamo iracionalne misli, granica između problematičnih i onih koje nas ne remete suviše, jeste upravo nivo remećenja – kad iracionalne misli počnu negativno da utiču na naš život i remete naše ponašanje, onda su one obrazac, koji može biti simptom mentalnog zdravlja. Neka stanja mentalnog zdravlja koja mogu dovesti do intenzivnog i remetećeg iracionalnog razmišljanja uključuju anksiozni i bipolarni poremećaj, telesnu dismorfiju, depresiju, deluziju, poremećaje u ishrani, OKP, poremećaje ličnosti, zavisnosti, šizofreniju.
Pročitajte i ovo: Šta je ruminacija i kako da je zaustavite?
Veza između anksioznosti i iracionalnosti
Iracionalno razmišljanje može delovati kao gorivo za vatru anksioznosti, što dovodi do ruminacije, koja nas zatim uvodi u začaran krug straha – misaone petlje u kojoj nas iracionalne misli čine anksioznim, a anksioznost čini iracionalne misli još upornijim.
Anksiozni poremećaj može stvoriti i „grešku resursa“ – stanje u kome se misli fokusiraju na potrebu da budemo spremni za svaku moguću situaciju, što nije realno. Ljudsko biće je stvoreno sa unutrašnjim i spoljašnjim resursima da rešava probleme onako kako se pojavljuju – možemo imati plan B ili C, ali ne možemo razviti beskonačan broj planova i pripremiti se za sve što može krenuti u ovom ili onom pravcu.
Anksioznost nas može terati da verujemo da sve moramo razumeti i predvideti, što nije ni moguće ni zdravo, jer život je nepredvidljiv, ljudi su složeni i postoji milion stvari koje nisu u našoj kontroli.
Upravljanje anksioznošću vezanom za iracionalno razmišljanje
Pokušajte sa četiri jednostavna koraka za usporavanje i izazivanje iracionalnih misli – pre svega, identifikujte iracionalnu pomisao. Na primer, „moj partner je uznemiren i sigurno želi da raskinemo“. Zatim se setite kada ste se prošli put tako osećali, i nekoliko puta pre toga i šta se u realnosti dešavalo i formulišite objektivnu misao „do sada smo svaki problem uspeli da rešimo“ i pronađite dokaz da vas partner voli, kao što je „pre dva dana mi je spontano rekao da me voli i da je srećan što me ima“.
Vratite se na iracionalnu misao i zamenite je alternativnom „postoji razumno objašnjenje i verujem da će mi raći zašto je uznemiren“. Na ovaj način vi ne diskreditujete svoj osećaj da napetost postoji i ne ubeđujete sebe da nemate zbog čega da brinete. Upravo, uvažavate svoj osećaj, ali zaustavljate bujicu iracionalnih misli, koje samo čekaju da navale i izbezume vas.
Kad ne znate šta se dešava, a osećate napetost, osnažite se govoreći sebi da ćete se nositi sa bilo čim što se dešava, bez obzira šta je to.
View this post on Instagram
Iracionalno razmišljanje i kognitivne distorzije
Kad iracionalno razmišljanje postane obrazac, ono stvara kognitivne distorzije – izobličenja, ili greške u rezonovanju i logici, koje utiču na način na koji vaš um obrađuje informacije.
Kognitivne distorzije se ondose na donošenje presuda, procena i zaključaka o situaciji, koji nisu zasnovani na logici ili dokazima i obično su rezultat prošlih iskustava. One mogu oblikovati vaša uverenja, raspoloženje i način na koji gledate na sebe, na druge i svet oko sebe.
Sva stanja mentalnog zdravlja dolaze sa jedinstvenim kognitivnim greškama – depresija je povezana sa osećanjem krivice i minimiziranjem pozitivnih delova života, anksiozne misli se grupišu oko katastrofalnih pogleda na trenutne stresore i minimiziranja sopstvene sposobnosti rešavanja problema.
Uobičajene kognitivne distorzije koje idu zajedno sa iracionalnim mislima uključuju predviđanje najgoreg scenarija, bez razmatranja drugih mogućnosti, kao i crno-belo razmišljanje u stilu, ili je sve dobro ili je sve loše, bez prepoznavanja sive zone i sposobnosti da vidite da suprotne stvari mogu istovremeno biti istinite. Takođe se javlja i minimizacija, koja je obično povezana sa depresijom i znači da niste u stanju da uravnotežite negativne okolnosti i aspekte sa pozitivnim – i to je upravo suprotno od posmatranja sveta kroz ružičaste naočari. Na suprotnom kraju od minimiziranja je preuveličavanje, koje je češće kod anksioznih osoba, kod kojih sve ima veću težinu nego što je realno.
Upravljanje razmišljanjem
Možete preformulisati svoje misli i svesno i namerno promeniti vibraciju i raspoloženje, a ako vam je teško da identifikujete svoje iracionalne misli, meditacija i prakse svesnosti mogu biti od pomoći. Kad primetite iracionalno razmišljanje, nemojte ga potiskivati. Dozvolite svojim mislima da budu tu, zamislite ih kao oblake koji prolaze nebom, ili kao da ih posmatrate iz voza u pokretu.
Sedite sa svojim iracionalnim mislima, znajući da je nelagodnos privremena i da će proći. Pokušajte da zaustavite akciju koja može doći iz nelagodnosti, govoreći sebi da imate iracionalne misli i da ne morate da postupate u skladu sa njima. Kanališite svoju energiju u nešto što će vam odvratiti pažnju – pozovite prijatelja, uključite muziku i plešite, dišite duboko, izađite u prirodu…
Vođenje dnevnika može biti korisna praksa svesnosti, koja vam može pomoći da rutinski skladištite iracionalne misli i da svoju energiju preusmerite u pozitivne aktivnosti, kao što su povezivanje sa drugima, ili vežbanje.
Imajte strpljenja sa sobom, dok nastojite da prepoznate i izazovete svoje iracionalne misli, da upravljate njima i rasteretite se.
Pročitajte i ovo: Opsesivne misli – OCD ili nešto drugo?
Naslovna fotografija: instagram.com/emperiance
Brankica Milošević
