Ana Mihajlovski, poznata televizijska voditeljka i istaknuta društvena aktivistkinja, za WANNABE MAGAZINE govorila je o svojoj životnoj filozofiji.
Doživela je transformaciju od medijske ličnosti do glasnogovornice društvenih promena – ali ističe da njen aktivizam nije nagla promena, već prirodna evolucija dugogodišnjeg osećaja za pravdu.
Kroz razgovor za naš magazin, ona deli svoje poglede na ulogu društvenih mreža u savremenom aktivizmu, značaj obrazovanja za društveni napredak, ali takođe povlači paralele između trčanja maratona i dugotrajne borbe za bolji život zajednice.
Vaša karijera je prešla zanimljiv put od popularne televizijske voditeljke do aktivne učesnice u društvenim pitanjima. Možete li nam opisati kako je tekla ta transformacija i šta vas je motivisalo da se posvetite društvenom aktivizmu?
Nisam sigurna da je to bila baš transformacija. Od malih nogu imam izražen osećaj za pravdu, jer sam se još kao dete, koje dolazi iz nekog drugačijeg sveta, i sama susretala sa nepravednim tretmanom i od strane društva ali i institucija.
Bilo mi je potrebno vreme da prepoznam svaku emociju koju mi je nepravda izazivala pa onda i decenije da kanališem svoja osećanja u nešto sto danas drugi nazivaju aktivizmom.
U javnosti je to što drugi nazivaju aktivizmom, a ja normalnom ljudskom reakcijom, eskaliralo 3. i 4. maja što je za mene bila tačka bez povratka i momenat kada sam pomislila da će svaki građanin reagovati svakodnevno na sve pogrešno dok se nešto ne promeni. Nažalost zaborav je deo ljudske prirode, ali moj organizam je ovoga puta našao način da se izbori sa strahom malo drugačije.
Kakva je uloga društvenih mreža u informisanju i aktivizmu danas?
Apsolutno presudna. Kod nas je situacija u medijima dostigla neki nivo nadrealnosti, ali i postojanje objektivnih medija bilo gde u svetu je diskutabilno i to je danas jasnije nego ikada.
Društvene mreže jesu “mač sa dve oštrice”, ali i jedini način da ljudi širom sveta dobiju objektivne i pravovremene informacije sa svih strana. E sad, od osobe zavisi gde će te informacije tražiti, kako će ih proveravati i da li uopšte, i to je ta druga strana medalje.
Kako vidite ulogu javnih ličnosti i influensera u društvenim promenama? Da li imaju odgovornost da se angažuju?
Svi mi imamo građansku i društvenu odgovornost. Svako od nas ima dužnosti prema društvu u kom živi i svi mi takvi kakvi smo oblikujemo stanje u jednoj zemlji pa onda i svetu.
Svako od nas nosi deo odgovornosti za ovu atmosferu koja već dugo guta naše društvo bilo da smo nemi posmatrači, nesvesni idealisti, oportunisti ili aktivni učesnici u nečemu pogrešnom.
Međutim, ipak su najodgovorniji oni koji su birali najodgovornije pozicije u jednom društvu.
U javnoj sferi se često spominje apatija društva prema društvenim problemima. Kako se vi lično borite protiv te apatije i šta smatrate da su njeni glavni uzroci?
Peti oktobar mi se za sada čini kao glavni krivac za ovo što živimo danas – odnosno pre bih rekla odsustvo 6. oktobra, ali ima tu previše faktora i nisam bas kompetentna da ih sve nabrajam – ovo su samo reči nekoga ko je i sam pokušavao da shvati to.
Decenije iza nas su pokazale da i kada se desi tako velika društvena promena ona ipak ne garantuje onu suštinsku. Suštinski se ništa tada nije promenilo, a danas gledamo potpuno iste ljude na političkoj sceni. Sa druge strane mi smo narod koji je učen da ćuti i trpi. “U se i u svoje kljuse, ćutanje je zlato, gledaj svoja posla, ćuti može i gore… “
Ljudi su našli način da žive ili životare bez ikakve nade da ovo društvo može biti mnogo humanije za život – “to ti je što ti je, gledaj svoja posla”. Ne bih mogla ni da ih krivim.
Koliko je obrazovni sistem odgovoran za trenutno stanje u društvu?
“Da bi uništili jedan narod nisu vam potrebne nuklearne bombe niti rakete. Dovoljno je smanjiti kvalitet obrazovanja.”
Naš se ruinira decenijama i to je odavno došlo na naplatu.
Kakve su bile reakcije iz medicinske zajednice na vaše reakcije povodom akušerskog nasilja?
Neočekivane. Jedna tako plemenita profesija, ko bi rekao da će reakcije biti tako brutalne. Baš to su i bile – brutalne. Međutim iako me je sve to dočekalo nespremnu, glasovi onih divnih profesionalaca, humanih lekara kojih svakako ima i koji rade svoj posao časno, vodeći se etikom za mene su bili glasniji i svi su govorili isto – nastavi. Nastavi dalje to što si započela jer časnim lekarima nijedna ispovest ne može naneti štetu.
S obzirom na vaš intenzivan društveni angažman, kako izgleda vaš profesionalni život danas? Da li imate poteškoća u pronalaženju posla ili održavanju karijere zbog vašeg aktivizma, i kako se nosite s tim izazovima?
Jasno je da posao u mojoj branši sada nije opcija, sreća pa mi je tog i takvog profesionalnog života odavno dosta pa je pitanje da li bih radila i da ne postoje te poteškoće. Naučila sam da se nosim sa činjenicom da se ovde ne mogu ostvariti profesionalno i u mojoj branši i često mi nedostaje taj proces rada, ali cena je već predugo previsoka i nema veze samo sa aktivizmom.
Da li ste razmišljali o odlasku iz Srbije? Šta vas je nateralo da ipak ostanete?
Razmišljam i dalje. Aktivno.
U razgovoru ste spomenuli trčanje kao važan deo vašeg života. Kako vam trčanje pomaže u nošenju sa stresom koji donosi društveni aktivizam i da li vidite neke paralele između trčanja maratona i dugotrajne borbe za društvene promene?
Život je maraton. Borba za bolje društvo je maraton. Brak je maraton, odgajanje dece je maraton. Promena svesti jednog naroda je rekla bih ironman trka.
Trčanje vas najbolje nauči tu lekciju ako ste je već propustili u onim formativnim godinama. Trčanje te uči strpljenju, doslednosti, ali iznad svega prevazilaženju teških momenata. Trčanje je vežba karaktera i kao takva pomaže u svemu.
Kako balansirati aktivizam i lični život? Imate li neki recept za postizanje tog balansa?
Tanka je linija između sijanja i sagorevanja. Nikada ne grizite više nego što možete sažvakati, ali svako od nas mora za sebe da pronađe veličinu tog zalogaja, ne postoji tu univerzalni recept.
Pročitajte i ovo: Lana Nikolić, radijska novinarka i aktivistkinja: Naši putevi su sasvim individualni, svako poređenje je besmisleno
Fotografije: WANNABE Media
Novinar: Nikola Gudelj
