Danas, 25. novembra, obeležava se Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. U Srbiji je od 2011. godine do 2023. godine ubijeno 406 žena i devojčica, a najveći broj žena ubijen je u njihovom domu – 54,68 odsto, saznali smo na ovogodišnjem Regionalnom forumu o sprečavanju femicida koji je organizovao FemPlatz.

Prema definiciji Ujedinjenih nacija, nasilje nad ženama je ispoljavanje istorijski nejednakih odnosa društvene moći između muškaraca i žena koji su doveli do diskriminacije i dominacije nad ženama od strane muškaraca i do sprečavanja potpunog napretka žena. Nasilje nad ženama je jedan od osnovnih društvenih mehanizama kojima se žene prisiljavaju da budu u podređenoj poziciji u odnosu na muškarce. Nasilje nad ženama je prepreka u postizanju jednakosti, razvitka i mira.

Zbog užasavajuće statistike o femicidu u našoj zemlji, važno je da se podsetimo kako prepoznati i prijaviti nasilje nad ženama.

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama: Šta treba da znamo i šta možemo da učinimo?

Žene koje su pretrpele ili trpe nasilje mogu biti različitog ekonomskog i socijalnog statusa, kao što mogu imati i potpunu materijalnu nezavisnost. Nasuprot stereotipima, nasilnici nisu nužno “manijaci koji vrebaju iz mračnih ćoškova”, a profesija, obrazovanje i poreklo ne igraju ključnu ulogu i ne utiču na to da li će se neko ponašati nasilno.

Društvo koje ne veruje ženama i nameće patrijarhalne uloge – prećutno podržava nasilnike omogućavajući im da prođu nedovoljno ili potpuno nekažnjeno.

Devojčice se neretko odmalena pripremaju da učestvuju u kulturi ćutanja, počevši sa brojnim dodeljenim savetima i pravilima koja ne važe za njihove muške vršnjake. Znate i sami, čuli smo ih svi; ćuti, nemoj da budeš preglasna, skupi noge, nemoj se nikome zamerati, pusti dečake da te pobede u sportu, ne moraš baš ti da se ističeš.

Važno je znati da je sasvim u redu biti svoja, isticati se, pobeđivati, biti svesna svojih vrlina i sposobnosti, biti ponosna na svoje uspehe i izboriti se za sebe. U trenucima kada je borba jedino što preostaje, najpotrebnija je podrška i razumevanje. Zato postoje grupe podrške koje pomažu ženama koje se susreću sa bilo kojim vidom nasilja, a u tim zajednicama možete dobiti ohrabrenje, potrebne informacije, ali i shvatiti da niste sami i da postoji rešenje.

Ono što je karakterističko za potencijalne nasilnike jeste njihova potreba za kontrolom, manipulacijom i unižavanjem druge osobe. To su neretko ljudi koji znakove za uzbunu pokazuju kroz naizgled nevažne sitnice, a prolaskom vremena – i njihovo nezdravo ponašanje postepeno eskalira. Ipak, esencijalno je istaći da postoje situacije u kojima nasilnici prethodno nisu davali nikakve karakteristične naznake i da nije moguće u svakom slučaju prepoznati potencijalnog nasilnika. Cilj saveta i smernica psihoterapeuta i psihologa jeste ukazivanje na uobičajene karakteristike nasilnog ponašanja radi lakšeg prepoznavanja nasilnika, a nije prebacivanje odgovornosti na žrtvu.

Retko koja nasilna veza je bila takva na početku, što pokazuje da se društvo nikako ne sme voditi predrasudama i pretpostavkama “zašto je ostala”, “kako je mogla da se zaljubi u nasilnika” i slično. Nasilnik može biti bilo ko, što nas samim tim vodi do zaključka – da i žrtva može biti bilo ko.

Ana Batricevic 7 scaled Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama: Šta treba da znamo i šta možemo da učinimo?

Foto: Ana Batrićević/Novinarke protiv nasilja/NPN

Gde možete pronaći podršku ukoliko trpite nasilje?

Za početak, žene mogu da se obrate ženskim organizacijama – Autonomnom ženskom centru, FemPlatzu, Viktimološkom društvu Srbije jer će tamo naići na podršku i razumevanje i uz to dobiti i pravni savet ukoliko odluče da prijave nasilnika. Diplomirane pravnice sa dugogodišnjim iskustvom rada pružaju besplatnu pravnu podršku u Autonomnom ženskom centru.

Uz to, na sajtu Mreža žena protiv nasilja nalazi se spisak ženskih organizacija koje širom Srbije pružaju različite vrste podrške ženama.

Imajući u vidu da je tema nasilja veoma kompleksna i osetljiva, trebalo bi uvek temeljno razmisliti pre deljenja ili komentarisanja neke vesti. Preporučljivo je da se svako zapita da li će to što radi pomoći žrtvi ili naneti dodatnu štetu.

Gde i kome se obratiti?

U nastavku teksta priložili smo informacije gde se možete obratiti za pomoć ukoliko preživljavate ili poznajete nekoga ko preživljava nasilje.

  • Policija 192
  • Mreža žena protiv nasilja (nudi podatke gde se možete obratiti za pomoć u različitim delovima zemlje)
  • Autonomni ženski centar – SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja – 0800 100 007
  • Ženska psihološka i pravna podrška – adrese i telefoni
  • Sigurna kuća
  • Prijava nasilja u porodici 0800-100-600
  • Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom radnim danom – 2645-328
  • SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja – 3626-006
  • SOS Dečja linija „Broj za problem tvoj” besplatni i poverljivi pozivi – 0800-123456
  • Savetovalište za brak i porodicu 2650-258 / Palilula – 2752-224 i Zemun – 2695-416
  • SOS Centar za mlade – 3192-782

Pročitajte i ovo: Evo zašto je važno da zauvek proslavljamo 8. mart

Naslovna fotografija: pexels.com

 

Comments