Društvo je podeljeno na dve grupe: one koji osećaju FOMO (strah da nešto ne propuste) i one koji uživaju u JOMO (radost propuštanja). U poslednjih nekoliko godina, društvene mreže podstakle su začarani krug prolaznih trendova, koji su se uvukli u svaki deo našeg života – od nege o sebi do putovanja i društvenih izlazaka. Ipak, više od mode i lepote, jedan sektor se posebno našao pod udarom društvenog pritiska – gastronomija, a FOODMO je novi fenomen koji je potrebno razumeti.

FOODMO: Razumevanje viralnog fenomena

Od 2020. godine, kada je svet ostao kod kuće praveći hleb i Dalgona kafu, pa do današnjih trendova poput Dubai čokolade, viralna hrana je oblikovala potpuno novu kulturu ishrane. Ljudi više ne posećuju restorane zbog tradicionalnih jela, već zbog modernih specijaliteta koji su sakupili milione pregleda. Ne pitaju odakle dolaze sastojci preskupog deserta, već koliko lajkova mogu da dobiju snimkom na kome ga probaju. Upravo iz te potrebe da se ne propusti aktuelni gastronomski trend, 2023. godine nastao je izraz FOODMO (Food FOMO) – strah od propuštanja viralne hrane.

instagram.com/keziacook

Od FOMO-a do FOODMO-a

Koncept FOMO-a se pojavio početkom 2000-ih, kada su internet i prvi mobilni telefoni počeli da povezuju svet više nego ikada. S pojavom društvenih mreža i blogova, fenomen se brzo proširio, jer su korisnici počeli da prate privatne živote prijatelja i influensera. Psihološki gledano, osećaj da smo nešto propustili, naročito kada se na mrežama prikazuju samo pozitivna iskustva, može da izazove anksioznost i depresiju, što potvrđuju i nove studije. Zbog toga je jasno zašto su upravo gastronomski trendovi postali glavni pokretač FOMO-a: hiljade objava o hrani svakodnevno se pojavljuju na mrežama, mameći korisnike da posete određeno mesto i probaju specijalitet.
U tom kontekstu, FOODMO izaziva osećaj isključenosti, zbog kojeg su ljudi spremni da putuju, pa čak i da lete samo da bi probali neko viralno pecivo ili kafu.

@sycretary Morning matcha run for the office in our “Deus Ex Machina” silver frames #officesiren ♬ original sound – adorsvs

Ko zapravo stvara viralnu hranu?

Restorateri ili društvene mreže? Odgovor zavisi od toga koga pitate. Na društvenim mrežama, kreatori sadržaja o hrani beleže milione pregleda sa svojim receptima i video-tutorijalima. U 2024. godini, potražnja za sadržajem o hrani porasla je za 30%, dok su investicije u ovu oblast porasle za 78% u odnosu na prethodnu godinu. Kako sve više korisnika gleda recepte i doručke na mrežama, tako raste i broj influensera u svetu hrane, što inspiriše i same ugostitelje, poslastičare i proizvođače sladoleda da u svoje menije uvedu trendi jela. Ovi trendovi podstiču društvenost, menjaju gradske prostore i pružaju mladima nova mesta za okupljanje. Međutim, zbog svoje komercijalne prirode, ne treba ih mešati sa “trećim mestima” – društvenim prostorima važnim za zajednicu. Takođe, trendovi često dovode do uniformisanosti ponude, jer obližnji lokali kopiraju originalni koncept kako bi se okoristili njegovom popularnošću.

instagram.com/dubaisweetfactory

Najpopularniji trend: matcha

Od 2020. do danas, brojni trendovi u ishrani su se pojavljivali i nestajali, ali jedan se i dalje izdvaja – matcha. Ovaj japanski zeleni čaj postao je popularan zbog svog specifičnog ukusa, zdravstvenih koristi i intenzivne zelene boje. Matcha se kombinuje sa sirupima, pavlakom, koristi u kuvanju, i često sadrži dodatke poput kolagena. Za generaciju Z ona ima značaj kakav je za milenijalce imala avokado tost. Moguće je da je upravo ovaj trend uticao na nedavni turistički bum u Japanu, ali prema podacima Japan Times-a, zemlja se trenutno suočava sa krizom u vezi sa proizvodnjom matche. Poznate firme iz Kjota, poput Ippodo i Marukyu Koyamaen, prvi put su uvele ograničenja u količinama koje se mogu kupiti, a mnoge prodavnice su već ostale bez zaliha.
Ovaj fenomen ozbiljno utiče na kvalitet proizvoda, jer listovima matche obično treba i do pet godina da sazru. Zbog velike potražnje, proizvođači su primorani da skraćuju proces uzgoja, što ne samo da utiče na ukus, već i na razvoj i tradiciju čitavih regiona. Ukoliko se ovakav model proširi, ista sudbina mogla bi da zadesi i mnoge druge prehrambene proizvode.

Možda će vas zanimati: “Touching grass” je viralni fenomen, a evo o čemu je reč

Naslovna fotografija: instagram.com/keziacook

Maša Georgijev Ilić