Nedavno je pomenuto u jednom časopisu, u kome imam tu čast da radim i da me trpe, da je sve manje tekstova sa srećnom tematikom, a više sa “hejterskom“. Naravno, odmah sam pogledala svoj arsenal tekstova i shvatila da sam osula paljbu na: starije ljude, gradski prevoz, bivše ljubavi i ponekog fudbalera “beton“ lige. Dobro, dobro, znam da nisu zaslužili, moraću da okrivim današnju vlast za to. Obično je ona kriva za sve. Čak i samoubistva sa Brankovog mosta. Ili za to što kiša pada u julu. Oni su krivi i tačka.
Pošto vidim da sam krenula starim putem hejta, vratiću se na pravi kolosek.
Pozitivnost je neraskidivo vezana za sreću. A šta je to sreća?
Sa naučne strane gledano, sunčevi zraci pomažu lučenje hormona sreće – endorfina i serotonina. Takođe, omogućavaju organizmu da vitamin D pretvori u kalcijum. Zato je leto najsrećnije godišnje doba, kada nam osmeh ne silazi sa usana. Moj pokušaj da se to objasni jednom đetiću protekao je ovako:
Ja: “Da li znaš zašto smo leti srećniji? Pa, to je zbog Sunca i vitamina D, pa se tu stvaraju hormoni sreće i…“. On me gleda bledo kao da pričam o nuklearnoj fuziji. “…onda, pod uticajem tih hormona, serotonina i endorfina, mi smo zadovoljni i srećni.“ Minut ćutanja i posmatranja mene kao da sam prase u Teheranu. Već mi postaje neprijatno od zurenja, kad počinje navala gromoglasnog smeha, podrugljive sadržine. Uvek sam bila slaba na ruganje, još od osnovne škole kada mi se rugala moja prva ljubav. Namršteno ga gledam dok govori: “Ja sam, bogomi, najsrećniji kad ovi turisti odu, pa se ja izliježavam na plažu ka’ čo’ek! Što će mi Sunce, pa da budem srećan?!“
I sad se iznerviram kad se setim tog razgovora. Stvarno, neki ljudi pored sreće prolaze kao pored “turskog groblja“.
Ivo Andrić je rekao: “Čudno je to kako je malo potrebno da budemo srećni, i još je čudnije kako nam baš to malo nedostaje“. Moja filozofija jeste da se sreća uvek nalazi u malim stvarima – u sitnicama. Kao ljubavna poruka na samolepljivom papiru. Ili srce od pene u kafi. Tužno je što ovih dana i ne umemo da prepoznamo sreću. Tužno je što se ne smejemo više. Da se ja pitam, momentalno bih raspisala peticiju za obeležavanje manifestacije “Dan smeha“. Tog dana bi nam bilo dozvoljeno samo da se smejemo, gledamo pozorišne ili bioskopske komedije. Kako ko voli. Verujem da bih pomogla mnogima da se osećaju bolje, pa čak i bolesnim ljudima. Opet ja sa naukom, ali dokazano je da bolesnici mogu sebi i te kako da pomognu kada su vedri i ispunjeni pozitivnim mislima. Imam i dokaz. Nedavno sam saznala da je koleginica imala tešku saobraćajnu nesreću, pri kojoj joj je lice bilo isečeno staklom. Jedini lek pri oporavku bile su joj pozitivne misli. I znate šta? Na licu joj se ne vidi ni jedan ožiljak, a lepa je “za medalju”. I sve to uspelo joj je samo uz pomoć svojih vedrih razmišljanja. Poznata je rečenica Patrijarha Pavla: “Kakve su ti misli, takav ti je život“. Ja biram da moje misli budu pozitivne, vedre, nasmejane i, ponekad, malo detinjaste. Jer, deca se najlepše smeju. Da vidimo sad, gde se sve sreća može kriti, da je odmah prepoznate i zgrabite svom dušom.
Sreća je kada…
…otvoriš oči i vidiš ljubav svog života pored sebe kako spava i sanja (verovatno tebe).
…slušaš po pedeseti put dečije pesmice, ali ne mariš, jer ništa ne može da se poredi sa trenutkom kada osetiš dodir malih prstiju na svojoj ruci i čuješ sićušni, slatki glas, kako kaže “Tetka“.
…vidiš drage prijatelje posle duge razdvojenosti zbog studiranja, pa odete na vaše čuveno mesto okupljanja.
…ponovo jedeš maminu kuhinju i svaki put se pitaš da li su lazanje uvek imale tako dobar ukus kao tad.
…kada dobiješ kao “kaznu“ jedno golicanje u trajanju od 10 minuta, pa ostaneš bez daha, ali znaš da se osećaš predivno.
…čuješ reči “Volim te“, ne samo od svoje ljubavi, već i od roditelja, sestre ili prijatelja.
…udeliš neki dinar prosjaku/prosjakinji i znaš da si mu koliko-toliko pomogao.
…je čaša uvek do pola puna i znaš da će jednog dana biti prepuna dok budeš gledao u oči svojim unucima.
…dobiješ poslovni ponudu o kojoj si uvek maštao, a znaš da si je dobio svojim radom, a ne “preko veze“.
…dobiješ kompliment za izgled i posle se osećaš sjajno.
…ustupiš mesto starijoj osobi u prevozu, a ona ti uputi pogled pun zahvalnosti.
…dobiješ prvu desetku i pohvalu od strane profesora.
…ne moraš da čekaš čitavu večnost u redu za plaćanje računa.
…nađeš zaboravljene pare u farmericama koje si nameravao da opereš.
…odeš na gotik žurku, iako slušaš folk, ali se ipak dobro provedeš.
…smeješ se do suza dešavanjima iz tinejdžerskih dana.
…gledaš zalazak sunca sa Kalemegdana.
…proslavljaš godišnjicu na najneobičniji način.
…(dopunite sami, važno je samo da vam to što ćete napisati stavlja osmeh na lice i vedrinu u srcu).
Ako ste stigli do ovog dela teksta i niste nabacili makar kez, uradite to odmah. “Nasmešite se, sa mnogo dobrote i malo, malo gorčine. Oprostite životu i svetu što nisu savršeni”. Ili kako bi Bob Marli rekao “Don’t worry, be happy”. Ili “Osmeh je jedina kriva linija koja može da ispravi mnoge stvari”. Ili… Koga god da navedem, svi oni žele samo jedno – sreća, sreća, radost! Osmeh na lice i provedite ostatak života u sreći!
Tina Bunjevački je nepopravljivo romantična, čak i kada tome nema mesta u nekoj situaciji. Svako jutro kaže sebi “Od sutra počinješ da učiš i vežbaš” i skoči na čokoladu, kafu i pisanje bloga. Često ukucava na pretraživačima “crno-bele fotografije” i “Impresionizam Van Goga”. Obožava dan kada ode u staru novinarnicu i kupi brdo novina pre X godina, kako bi seckala najzanimljivije članke. Zacrtani cilj: 58 kilograma i sledeća Anna Wintour.
