Manosfera se odnosi na onlajn zajednice, u kojima influenseri promovišu „muževne“ životne stilove. Najnoviji dokumentarac Louisa Therouxa „Inside the Manosphere“ prikazuje neke stavove, koji su vrlo zabrinjavajući. Autor istražuje krajnji spektar ovog koncepta, intervjuišući ljude kao što su Harrison Sullivan (HSTikkyTokky), Myron Gaines i Justin Waller. A svi oni izgradili su karijere unutar manosfere.
Oprezno i sa vomenosferom – ona može biti deo iste priče: Da li je womanosphere nova desničarska strategija usmerena na mlade žene?
Globalni uspon manosfere i njenog štetnog uticaja
Kulturna kriza ili novi patrijarhat
Manosferu čini labava mrežu digitalnih prostora koji tvrde da se bave muškim problemima – od očinstva do slike tela i mentalnog zdravlja. U stvarnosti, ove onlajn zajednice često promovišu štetne stavove i ideologije, koje tretiraju feminizam i težnju ka rodnoj ravnopravnosti – kao direktnu pretnju sociopolitičkom statusu i blagostanju muškaraca.
Manosfera se može shvatiti kao skup antifeminističkih onlajn zajednica koje su porasle u poslednjih nekoliko godina. Uspon manosfere se često predstavlja kao kulturna kriza koju je pokrenula šačica toksičnih influensera. Međutim, nisu samo uticajni pojedinci odgovorni, već i tehnološke kompanije, koje im pomažu da postanu viralni.
Manosfera je rasla unutar digitalnih platformi čiji poslovni modeli nagrađuju bes, poniženje i sukob, jer te emocije pokreću angažovanje.
Manosfera vs feminizam
Zašto sadržaj koji prikazuje žene kao „posedovane“ ili „ponižene“ tako lako postaje viralan? Andrew “Bernie” Bernard, edukator koji vodi radionice sa muškarcima i dečacima o muškosti, izjavio je da je feminizam otišao predaleko: „Hajde da izmislimo nešto što kaže da su muškarci meta feminizma, a onda hajde da vidimo kako muškarci uzvraćaju udarac.“
Kako ponižavanje žena pokreće jeftino angažovanje, ono postaje deo ekonomije koju su platforme izgradile. U tom smislu, manosfera nije samo marginalna supkultura, već predvidljiv ishod podsticaja koje stvaraju same tehnološke platforme. Ovi sistemi štete svima: ženama koje su žrtve zlostavljanja, i dečacima i muškarcima koji su uvučeni u sve ekstremnije ekosisteme sadržaja. Pa ipak, platforme koje imaju koristi od ove dinamike suočavaju se sa daleko manjom kontrolom nego pojedinci uhvaćeni u njoj.
Štetni stavovi koje manosfera promoviše uključuju:
- Uverenje da muškarci imaju pravo na seks, a žene ih namerno lišavaju toga.
- Feminizam i ženska prava (na glasanje, obrazovanje, vodeće pozicije) stavljaju muškarce u nepovoljan položaj.
- Društvo je organizovano protiv muškaraca, i najbolje je izbegavati žene.
- Žene treba naterati na seks i deja o pristanku se ismeva
Da li generalno treba da se zabrinemo za muško mentalno zdravlje? Talas mizoginih izjava online je posledica krize muškog mentalnog zdravlja
Zašto manosfera privlači muškarce i dečake
Za svoju knjigu „Lost Boys: A Personal Journey Through the Manosphere“, novinar James Bloodworth intervjuisao je muškarce koji su osetili privlačnost manosfere, koja ih je često aposrbovala. On identifikuje nekoliko razloga zašto manosfera može izgledati privlačno muškarcima i dečacima, uključujući paradoksalna društvena očekivanja koja oblikuju njihove živote.
On piše: „Progresivne institucije su im stalno govorile da prihvate toleranciju i jednakost. U međuvremenu, u svakodnevnom životu, morali su da se takmiče u ekonomskom sistemu koji je nagrađivao nemilosrdnu akumulaciju i probijanje do vrha. Jedan od načina da se reše ovi suprotstavljeni narativi bio je povlačenje na sigurnost tradicionalnih rodnih uloga.“ On takođe napominje da neko može biti otvoren za radikalizaciju koju propagiraju ekstremističke zajednice, kada prolazi kroz lične i psihološke izazove.
View this post on Instagram
A to potkrepljuju i noviji podaci. Izveštaj Equimunda o stanju muškaraca za 2025. godinu prikazuje uznemirujuću sliku različitih društveno-političkih problema koji utiču na muškarce.
- Skoro dve trećine muškaraca kaže da moraju da brinu o sebi jer im niko ne čuva leđa.
- Jedan od četiri muškarca veruje da se niko nikada neće zaljubiti u njega.
- Više od polovine muškaraca stalno brine o tome da li će imati krov nad glavom, za sebe i svoju porodicu.
Iako algoritmi i društvena očekivanja svakako igraju ulogu u guranju mladića i dečaka ka toksičnim onlajn prostorima, politiku ne treba zanemariti. Uspon manosfere je deo šireg odbacivanja ženskih prava koje se dešava širom sveta.
Ova atmosfera na internetu uticala je i na izbor reči godine: “Rage Bait” je Oxfordova reč godine za 2025. i savršeno opisuje internet kakav danas poznajemo
Uticaj manosfere na žene i devojčice
Čitav eko ekosistem muške dominacije ima ogroman uticaj na integritet žena i devojčica. Sa porastom uticaja manosfere vidimo i porast uznemiravanja i zlostavljanja žena i devojčica i raznih drugih pokušaja ućutkivanja žena. Najštetnija je normalizacija. Kada influenseri kažu mladićima da treba da zabrane svojim devojkama da idu u teretanu ili da imaju Instagram nalog, to normalizuje kontrolu i nasilje.
Pored normalizacije nasilnog ponašanja, manosfera je uvela dodatni nivo pretnje svakodnevnom životu žena. Ućutkivanje žena u javnom životu utiče na integritet, slobodu i bezbednost žena.
Šta učiniti
Zastrašujuće je što povratak patrijarhata u njegovom najtoksičnijem obliku nosi lice mladosti i snage. Zaglupljujuće stavove propagiraju nečiji sinovi i braća. A ti stavovi čak ne nose ni masku zaštite i patronata – ogoljeni su u svojoj sirovosti, jasno poručujući da sloboda žena ugrožava slobodu muškaraca. I da je najlogičnija stvar na svetu – oduzeti ženama tu slobodu.
Moramo da preispitamo tu logiku na svim nivoima – od vaspitanja, preko škole do institucija. Zakoni postoje, ali u praksi često ne funkcionišu. Emotivno pismeni muškarci razumeju manosferu kao izraz ugroženosti i nesigurnosti. Njih ženska sloboda ne plaši i ne ugrožava i nemaju od čega da se brane. Dakle, moramo opismenjavati najizloženiji uticajima i najdragoceniji muški svet – sinove i braću.
U tom duhu, feminizam se bori za osvešćivanje: Feministkinje ne mrze muškarce, već patrijarhat
Naslovna fotografija: Netflix
Autor: Brankica Milošević
