Rešavajući potpuno besmislen test na internetu sa ciljem da “ubijem vreme”, naišla sam na pitanje koje je na drugi, pažljiviji pogled pokazalo mnogo dublje značenje od onog koje sam mu na početku namenila…
Kada biste imali šansu da živite svoj život ispočetka, Vi biste:
1) napravili poneku sitnu promenu.
2) promenili sve i živeli potpuno novi život!
3) sve ostavili onako kako jeste, jer ste zadovoljni svojim životom.
4) napravili drastične promene, samo zabave radi?
…ili je problem u mom odgovoru?… Najradije bih da kliknem na treći, jer on ostavlja utisak zadovoljne i ispunjene osobe, koja je sama sebi dovoljna. To ipak nije moja priča. Kao uostalom ni četvrti odgovor – svi mi bismo voleli da smo nepredvidivi i puni iznenađenja, ali problem je u tome što je od svih, najteže iznenaditi samog sebe. Ostaju mi prvi i drugi. A ili B. Jedan ili dva. Pomislim da ću ipak da se odlučim za dvojku, ali onda ispadam ogorčena i nesrećna babetina, koja bi da se ponovo rodi (?!). A tek su mi dvadeset i četiri… Onda je logičnije da kliknem na prvi. Ma da, kao volela bih da tu i tamo nešto promenim – zadržim ono dobro, promenim ono loše.
I onda počnem da nabrajam u sebi: bila bih odlučnija, posvađala bih se s onom drugaricom, bila bih borbenija, pomirila bih se s onom drugom drugaricom, poljubila više momaka, bila spremnija za izazove, nosila suknje, volela drame i plakala uz njih, uopšte bih više plakala, iskazivala svoja osećanja, pisala redovnije, zaista razgovarala sa prijateljima, položila vozački, naučila da kuvam, nosila protezu, šminkala se svaki dan, vežbala, išla na more, naučila španski i francuski, pročitala više knjiga i odgledala još više filmova, zapalila bar jednu cigaru i povukla bar pola dima.
Ko bi rekao da neko ko treba da napuni 25 godina može da nabroji 25 stvari za kojima žali? Da li je stvar u tome da se svako od nas kaje zbog nečega, ali pobeđuju oni koji to dobro sakrivaju? Da li postoji čovek koji ne želi da promeni bar nešto u svom životu? Da se ponovo rodite, da li biste uopšte čitali ovo, ili biste sa podsmehom preleteli pogledom preko ovih crnih slova na beloj pozadini i sa zadovoljstvom kliknuli na beli iksić u uglu?
Mislim da su ovo pitanja za koja ne postoje tačni odgovori. A njima bismo mogli da dodamo i ono prvo – sa vrha stranice. Jer možda je tačan, ili preciznije rečeno, pravi odgovor – sinteza sva četiri ponuđena! Možda životu treba pristupati kao nečemu i te kako promenljivom.
Na primer, kad zatreba, a vi “udarite” po dvojci, okrenete novi list i krenete ispočetka. Kad situacija to od vas zahteva, vi se priklonite jedinici i zadržite best of both worlds. Ako upadnete u kolotečinu, a vi se setite četvorke i “radi zabave” ofarbate se u plavo. A, ako vam se svidi kako vam stoji plava, vi se držite trojke. I tako u krug.
Aleksandra Gavrilović je diplomirana novinarka iz Novog Sada sa budućom diplomom mastera teorije kulture. Drugi kažu da šarmantno dozira cinizam, a ona dodaje da joj ni sarkazam nije stran. U koncertima uživa samo iz prvog reda. Ima nemilosrdno oko za naslovne strane modnih časopisa. Ponosno nikada neće odrasti. I ne voli da priča o sebi u trećem licu.
