Keleraba može biti vrlo ukusna
Keleraba ne raste u divljini. Nastala je selektivnim uzgojem kupusa, te spada u vrstu Brassica oleracea (grupa gongylodes). Naziv joj je nemačka kovanica Kohl (kupus) i Rabi (repa). Danas više ne izgleda kao da je srodnik kupusa, brokolija, karfiola, kelja, prokelja, ali ako zagrizete sveže isečen komadić, primetićete prijatno svež, krtolast ukus koji podseća na koren kupusa. Mlade kelerabe imaju ukus sličan jabukama, premda manje sladak i sa osvežavajućom primesom negde između gorkog i ljutkastog.
Postoji mnogo vrsta kelerabe, između ostalih ljubičasta koja nije toliko ukusna, a gaji se u saksiji kao ukrasna biljka. Tu su, takođe, džinovske vrste koje mogu da dostignu i nekoliko kila. Obična sorta kelerabe izraste oko pet do deset cm u širinu, a jestivi deo ne teži više od 200 grama. Lišće je mesnato i takođe jestivo. Najveći proizvođači i potrošači kelerabe na svetu jesu Kašmir i Nemačka.
Stabljike kelerabe sadrže mnoštvo minerala i vitamina, a naročito karotina i fosfora. Lišće se osim ovih sastojaka može pohvaliti provitaminom A, pa nutricionisti preporučuju supe i čorbe od lišća i stabljika. Krtolasti deo je veoma sit. To je zbog toga što sadrži pretežno vlakna koja nam pružaju utisak zasićenosti. U 100 g kelerabe ima svega 27 kalorija! Istovremeno, plod je krcat vitaminom C (čak 78% dnevnih potreba u 100g). Tu su i tiamin, niacin, pantotenska kiselina, vitamin B6, folna kiselina, zatim kalcijum, kalijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, te bakar i mangan.
Kelerabina lekovita svojstva utiču na poboljšavanje apsorpcije gvožđa, zbog čega telo dobija više energije. Čisteći LDL (loš) holesterol i šećer iz krvi, blagotvorno utiče na kardiovaskularni sistem. Ublažava edeme, kandidijaze i virusne infekcije. Redovnom upotrebom utiče na smanjenje rizika od pojave kamena u bubregu, te smanjenje krvnog pritiska (zbog kalijuma koji sadrži).
“Ovo je toliko odvratno, da mora da je zdravo!” kaže nutricionistički vic. Keleraba pobija ovaj stereotip. Možete je jesti sveže seckanu poput jabuke ili u salati, što je i najbolje jer se kuvanjem ili prženjem gube mnoga hranjiva svojstva. Kelerabin ukus pretežno je neutralan, tako da vrlo dobro prima sirćetne i jogurtne prelive, te sok. Naseckana tanko i propržena 5-6 minuta odlična je zamena za pomfrit. Izgledom i teksturom ne možete je razlikovati od prženih krompirića, osim što je ukus manje sladak. Keleraba može da se kuva, posle čega dobija slatkastu primesu, pa je odlična za krem-čorbe i supe. Može se kuvati kao prilog uz glavno jelo, peći u rerni ili stavljati u musaku umesto krompira. Lako se prave i pljeskavice od rendane kelerabe, jaja i brašna. Poslastica je i punjena keleraba za koju vam prilažem sledeći recept.
Punjena keleraba
500 g pečuraka
50 g šunke
1 glavica crvenog luka
maslinovo ulje
maslac
1 kugla mocarele
1 veza svežeg peršuna
6 manjih keleraba
Kelerabe očistite, kuvajte u slanoj kipućoj vodi 30 minuta. Prohladite ih i izdubite. Na maslinovom ulju prodinstajte sitno seckani crveni luk, dodajte naseckane pečurke i kad tečnost ispari ubacite seckanu šunku. Kelerabu poređajte u vatrostalnu posudu, u svaku ubacite kockicu maslaca. Pecite na 200 stepeni petnaestak minuta. Izvadite posudu iz rerne i punite ih filom od pečuraka u koji dodate nekoliko kockica mocarele. Višak fila rasporedite okolo. Vratite u rernu na još 30 minuta, a pet minuta pred kraj na svaku kelerabu stavite listić mocarele. Poslužite uz fil i ukrasite listićima peršuna. Od izdubljenog dela kelerabe možete napraviti pire ili čorbicu. (Autorka recepta je – maslinka)
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.
