Otkad sam saznala da postoji taj momak, nije me napustilo uzbuđenje i divljenje svaki put kad vidim kako ga je neki fotograf ili kreator video i predstavio. Sve ih je inspirisao svojom ultimativnom lepotom, zaintrigirao svojom diskutabilnom polnošću i naveo na vrhunske kreativne domete u vrhunskoj provokaciji kroz vrhunsku modu.
Znači, vrh.
Kada ste poslednji put videli i čuli o nekom toliko mladom, toliko neobičnom, toliko uspešnom, sa toliko integriteta i hrabrosti? Meni je ovo prvi put, majke mi.
Pa on se spustio na svet kao povratak Hrista! Samo što ne verujem da bi Džiza bio toliko zapažen. Mislim, s onakvom kosom!
Andrej nije prosto pomerio granice. On ih je elegantno zgazio čizmicom broj 44 i one su se spržile od nemoći.
Granice među polovima, zatim između senzacije i čuda, popularnosti i autentičnosti, hrabrosti i osećanja za pravi trenutak. On je stvorio pravi trenutak, čudo i ultimativnu seksualnost.
MODELS UNCENSORED: ANDREJ PEJIC from Milk Made on Vimeo.
Pokušavali su pre njega, naravno. I uspevali na parče. Svet se uvek vraćao omiljenom ropstvu, mačizmu i ženstvenosti, tu i tamo modifikujući stereotipe o tome šta je lepo, kul, seksi. Možda je zajeb do sada bio u tome što su to pokušavali umetnici, muzičari, pisci. Većina najboljih sagorela je do samouništenja na samom vrhu. Možda je to bilo najtransparentnije što su mogli da urade, pa da ih čovečanstvo upiše u genetsko nasleđe. Možda glupi ljudi i dalje najbolje zapamte onoga ko je umro u mukama.
A opet, kad bi nešto Džiza stvarno hteo da nam kaže, da li bi došao lično, ili bi poslao nekog glasnika, pripremljenog za opstanak u ovom vremenu? Mislim, nošenje krsta nije samo preterano retro, nego je prevaziđeno!
E pa, ko god ga je poslao, Andrej je svetlonoša. Ne glasnik iz budućnosti, nego Budućnost lično. Završni proizvod evolucije. Peti element. Raspolaže jedinim oružjem protiv zla, koje obara sa nogu svakog ko ima oči. Ultimativna lepota.
I nema neutralnih. Ili se gnušate ili se zaljubite.
Ja sam zaljubljena.
Sve možete dovesti u pitanje (ako ste seronja) kada je Andrej u pitanju, ali morate priznati, pa makar vam to priznanje vezalo jezik u čvor i popelo želudačnu kiselinu u nos, da je on prelep, kako god ga prikazivali. Kad nastupa kao žena, on je labud među patkama. Kad je dečak, on je Veneros, a ja sam shvatila šta misle pisci ljubavnih romana kad pišu o nekakvim leptirima u stomaku. On zrači. Bukvalno. Neki obožavalac je napisao da on ima neko sopstveno svetlo koje ga svuda prati. Ja videla.
Duboko verujem u seksualnost iznad polnosti. Polnost je samo instrument kojim merimo sposobnost telesne radosti, koja je čista energija ultimativne ljubavi, kanalisana ljudskošću. A ja se zaklinjem u ljudskost.
A onda se pojavio Andrej.
Prepun raznolike ljudskosti. Ranjivo mlad. Beskompromisno izložen. Apsolutno prelep. Spreman da uloži sve što ima. Razigran. Opušten. Ima najviše od svega što sam ikada u ikome videla. I sigurno mu je potrebno sve što ima, jer je tek počeo. Iskustvo življenja među ljudima zna da vam uzme sve što imate. Osim ako stalno dajete sve od sebe.
Toliko sam srećna! Zato što sam pomislila da možda ima nade za čovečanstvo, a to mi odavno nije palo na pamet. A kad neko u Srbiji to pomisli, ta energija para beznađe, kao munja noćno nebo u oluji. I najneverovatnije od svega, dečak ima, bre, babu u selu Vojska kod Svilajnca. Naš je, jebote!
Kada ćete početi da se ponosite njime, kao što se ponosite teniserima, fudbalerima, erima, rima, ima, ma, a?
Ovakvu struju nismo imali još od Tesle, valjda uviđate.
Zaklinjem se u Andreja svim što mi je sveto: autentičnošću, kreativnošću, apsurdom, strašću i provokacijom.
A ako niste primetili, ili ste suviše podeljenih osećanja da bi sebi mogli to da priznate, on je lepša od Merlinke. Kunem se.
Aleksina Đorđević, matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
