Rečenicu, muškarci su sa Marsa a žene sa Venere, ste verovatno čuli toliko puta da bi, kada bi sa sobom nosili svesku i lupali recke pri svakom slučajnom susretu Vas i Nje, obližnja knjižara opako zaradila na opapiravanju vašeg malog eksperimenta. Ako u slobodno vreme vežbate sposobnosti deljanja naslona vam na krevetu, evo savršenog izgovora simbolike tih crtica.
Kada bi izigravali Šerloka Holmsa, uzeli lupu i pronjuškali malo, verovatno bi se neki pametnjaković javio sa: Pa eto, pećinski ljudi su se šibali toljagama, i vukli za kosu u pećinu, zar nas to nije varijacija na sadašnje muško-ženske odnose, u retro fazonu? Odatle je sve počelo, zar ne? Vjek i vjekova je dug period, a ovaj naš navodi na konkluziju da je međusobno nerazumevanje polova prirodan sled stvari još od dinosaurusa i pterodaktila. Da ne pominjem nuklearnu fuziju i armagedon različitosti polova, serviran kroz srednji vek, brižno pelcerovan, zalivan i kloniran kroz godine koje su dolazile, i argumentovan demagogijom sličnih interesa penisa i vagine, no, nažalost, različitih karaktera, i planova o budućnosti.
Ergo, patologija muško ženskih nekapiranja starija je od piramida, sedam svetskih čuda i stoga se ne treba podrivati. Muškarci i žene, kao psi i mačke. Ne kapiramo se i tačka.
Zar nije svaki muškarac, pre potpunog razvitka hromozoma, bio žena u početnoj formi?
Ipak, glumiću Moldera, govoriti da je istina negde tamo i pitati se koji to dijabolični genije stoji iza zavese, vuče konce naše ‘različitosti’, pravi rasu otuđenih ljudi i vodi svoj mali globalni cirkus na kome opako zgrće kintu.
Ne verujem da je jaz između polova toliki, da nam je potrebna veza u NASI, privatni spejs šatl (koji verovatno možemo iznajmiti od PINK Air-a), gomila psihofizičkih testova, i zvanje astronauta istražitelja susedne nam planete, bili muškarci ili žene, samo da bi kročili na tle dosad neistražene teritorije, skinuli kacigu i shvatili da vazduh nije otrovan i da je biti u komšiluku suprotnog nam pola, krajnje prijatno, da ne kažem i kao kod kuće. Demistifikacija. Sviđa mi se kako to zvuči.
Umesto gomile svetlosnih godina i atmosferskih čudovišta iz Spejs Nesa, pre će biti da su muškarci i žene stanovnici nekih globalnih dveju ulica, spojenih pod pravim uglom, raskrsnicom kojom ordinira revnosni milicajac, vrlo rad da nas uputi slepu ulicu, i kikoće nam se iza leđa.
Kupite kompas, upalite GPS aplikaciju na vašim mobilnim telefonima, i uzajamnošću pronađite zajednički pravac. Batalite otuđenost, kvazi nekompatibilnu kompatibilnost, batalite strah, usudite se, rizikujte i shvatite da je broj svetlosnih godina između dve planete ponekad pandan nekolicini sekundi od poljupca do poljupca, od nepoznanice do držanja za ruke i onog osećaja flore i faune u vašem stomaku.
Miljan Savić je proždirač romana, zavisnik od kokakole, sarkazma, kuckanja po tastaturi, elokvencije i Twitter-a.
