Ono što fali današnjoj muzičkoj industriji jeste momenat šoka, jer smo zaista već sve videli. To što znamo da je većina izvođača na koki ili preterano pije, nije nikakva novost. Zato sam sa svojim ortakom, gospodinom Google-om, uz par izdanja magazina “Q” i “NME” provela sate oduševljavajuči se i zgražavajući se nad onim što se dešavalo pre cele hiperprodukcije.
Za neke davne 1992. godine, Šinej O Konor (Sinead O’Connor) je pevala u emisiji “Saturday Night live”. Tekst pesme je bio posvečen borbi protiv rasizma, ali Šinejd je rešila da se obračuna sa malo konkretnijim problemom. Tako je reč “racism” zamenjena sa “child abuse”, a Šinejd je u istom trenutku pokazala sliku tadašnjeg Pape Jovana Pavla II (Pope John Paul II). Pocepala je fotografiju i rekla “fight the real enemy.” Naravno, njena karijera više nikada nije bila ista, ali ovaj potez se ne zaboravlja. Bila vernik ili ne, bila katolik ili ne – ova žena je rizikovala sve zarad svojih uverenja. Nemojte misliti da je ovo samo dobro isplaniran marketinški potez. Za tako nešto sigurno ne bi izabrala TV stanicu NBC, niti baš tu emisiju.
Obračuna sa policijom u pesmama je bilo i biće. Ice-T je 1990. godine napisao pesmu “Cop Killer”. Pesma je inspirisana policijskom brutalnošću iza koje se krije rasizam, prozivajući sam vrh SAD-a. Reakcije su bile podeljene, jer Prvi amandman, u državi koja se toliko prsi i ponosi svojim demoktratskim uređenjem, obezbedio je Ice-T-ju puno pravo da kaže šta misli. Oni drugi su ipak smatrali da pesma propagira nasilje, te je nastao circus u medijima zbog kog je pesma povučena. Pesma je u studiju snimljena 1992. godine, a bend Soundgarden ju je često izvodio na nastupima. Fight the Power!
The Rolling Stones su jedan od najvećih, najpoznatijih, najplaćenijih bendova svih vremena. Ono što ih izdvaja, osim samih pesama, jesu skandali iz šezdesetih i sedamdesetih. Godine 1967. Mik Džeger (Mick Jagger) i njegova muzička banda završili su u zatvoru zbog posedovanja heroina, kanabisa i amfetamina. Pet godina kasnije, 1972. godine je prekinuto snimanje dokumentarca o njima zbog orgijanja i drogiranja pred kamerama. Govorimo o nekim drugim vremenima kada su sintetičke droge bila privilegija bogatih i poznatih, a o orgijama se nije govorilo.
The Beatles su bili daleko više od slatkih dečaka iz siromašnih porodica. Lenonova (John Lennon) izjava da su Bitlsi veći od Isusa je postala legendarna. Nakon Lenona, “flertovanje” sa Isusom su nastavili gotovo svi. Bitlsi se nisu mnogo trudili da zamaskiraju tekstove, a na svaku optužbu su odgovarali zagonetnim smeškom, uz neko glupo objašnjenje. Jer ih nije bilo briga. Tako se u pesmama “A Day In Life”, “I Saw Her Standing There” “Lucy In The Sky With Diamonds” i “Why don’t we do it in the road?” pojavljuju seksualne insinuacije, aludira se na zabranjene supstance, a momci sve to negiraju, podsmevajući se kritičarima i stvarajući svoju istoriju.
Naravno da je Dejvid Bouvi (David Bowie) bio trn u oku svake domaćice ili državnog službenika. Njegovo oblačenje, odnos sa Mikom Džegerom (Mick Jagger) i Igijem Popom (Iggy Pop) su i danas jedan od najzanimljivijih aspekata pop kulture. Godine 1976. Bouvi je pozdravio fanove nacističkim pozdravom. Nakon napada sa svih strana, rekao je da se samo istezao. Ono što je ostalo kao urbani mit jeste pesma “Angie”, za koju se šuška da je Džeger posvetio Bouviju. Film “Velvet Goldmine” je, nezvanično, priča o ljubavi između Igija i Dejvida, koja se odvijala u Berlinu negde od 1976. do 1978. godine.
TAFKAP je nastao 1993. godine. Jedan od najzanimljivijih solo izvođača, poznat kao Prince se prekrstio u “The Artist Formally Known As Prince”, tačnije, on je sebe predstavljao simbolom, a ljudi su morali nekako da kažu o kome se radi, jer nisu baš svi dobri u crtanju. Plus, malo je nezgodno najaviti izvođača čije ime se ne može izgovoriti. Ali Prince je još poznatiji po tekstovima koji otvoreno govore o seksu, često zvučeći kao hotline.
Džim Morison (Jim Morrison), poznat i kao “Lizard King”, 1969. godine je masturbirao na nastupu u Majamiju. Nijedna pesma benda The Doors nije bila bez skrivenih značenja, tačnije aludiranja na narkotike i seks. Morison je pravio incidente stalno, čitav njegov život i smrt su jedna od najvećih muzičkih kontroverzi. Prvi nastup benda u emisiji “The Ed Sullivan Show” – koja je jedna od najgledanijih TV emisija ikada – učinila je da voditelju presedne zanimanje. Morison je rekao kako će sporni deo teksta pesme “Light My Fire” promeniti (umesto “higher” je trebalo da otpeva “better.” ). Naravno da nije. Taj 17. septembar 1967. godine je zauvek promenio muzičku istoriju.
U novijoj istoriji The Prodigy nose titulu izvođača najkontroverzije pesme i pratećeg spota. Godine 1997. objavili su singl “Smack My Bitch Up”, koji je i danas zabranjen u većini zemalja. BBC smatra da su golotinja iz spota i tekst pesme zapravo mržnja prema ženama, tako da su na radiju puštali samo instrumental. Uprkos zanimljivom obrtu na samom kraju spota, feministkinje i danas čupaju kosu na pomen ove numere.
The Sex Pistols su trajali dvadeset šest meseci, imaju jedan studijski album, bukvalno su se pojavili, promenili muziku i nestali. “God Save The Queen” je šamar monarhiji, kraljici, čitavom jednom društvenom sistemu, poziv na promene. Engleska kraljica je poređena sa fašistima, a Sid Višs (Sid Vicious) istovremeno nosi majicu sa kukastim krstom. Sid je pred smrt (preterana doza heroina, a imao je tek dvadeset dve godine) proglašen krivim za brutalnu smrt svoje devojke Nensi Spandžen (Nancy Spungen). Ni danas nije sasvim jasno šta se dogodilo 1978. godine u hotelu “Chelsea” u Njujorku. Navodno je Sid bio toliko drogiran da nije mogao ni da podigne nož, a kamoli da izbode nekog. Sid se ničega nije sećao, probudio se pored leša svoje devojke.
Ozi Ozborn (Ozzie Osbourne) je 1982. godine otkinuo zubima glavu slepog miša. Pred publikom. Danas je Ozi porodičan čovek, ali zauvek će ostati prva poznata ličnost koja je skoro pojela slepog miša. Ozi i njegov bend – nekadašnji Black Sabbath, začetnici heavy metal pravca u muzici (zajedno sa grupama Led Zeppelin i Deep Purple), često su osuđivani od strane katoličke crkve, koja ih je smartala satanistima. Ozi je prigrlio svoju (ne)popularnost, o čemu svedoče nazivi pesama “Speak of the Devil” i “Sabbath Bloody Sabbath”.
Glam-rock zvezda Geri Gliter (Gary Glitter) je prestao da svetluca 1997.godine, kada je policija našla gomilu dečije pornografije na njegovom računaru. Geri je tokom sedamdesetih važio za jednog od najuticajnijih muzičara, storivši deo podloge za nastanak britanskog panka i gothick rock-a, mada se u to vreme ponašao kao i svaki drugi roker: ženio, razvodio i pravio decu. Niko nije ni slutio da svetlucavi Geri ima sklonosti prema dečacima i devojčicama. Sa top-liste na listu pedofila!
Iste godine, bend Blur je izbacio singl “Beetlebum”. Kada su pitali Dejmona Albrana (Damon Albarn) šta znači ta reč, odgovorio je da mu je bila potrebna neka nova reč u engleskom jeziku. Ono što Dejmon nije rekao jeste da je cela pesma oda heroinu. Dejmon je nastavio u svom fazonu i u bendu Gorillaz, gde u singlu “Clint Eastwood” možete čuti “I got sunshine in a bag”. Klinta Istvuda niko nije pitao za komentar.
S obzirom da ipak ne pišem roman, ovde ću da se zaustavim. Neki od ovih događaja nama ne deluju zapanjujuće kao što su zaista bili, jer su godine učinile svoje. Tabui su porušeni, a njihovom rušenju većina nas nije prisustvovala. Na našu sreću, postoji gomila dokumentaraca, isečaka iz novina, igranih filmova, koji nam mogu približiti tu atmosferu i makar na tren nas ubaciti u kreiranje muzičke istorije.
Milica Jarić je na papiru diplomirani ekonomista, a u stvarnosti zaljubljenik u modu, filmove Vudi Alena i poeziju Majakovskog. Ponaša se u skladu sa svojim godinama samo kada je neophodno, obožava svog psa, crnu kafu, najviše para troši na haljine, a kada bi mogla, obojila bi ceo svet u nijanse plave. “A girl should be two things: classy and fabulous.” (Coco Chanel)
