“Znaš onaj trenutak kad postaneš onako nekako dosadna?!“ puca moja drugarica kao iz topa, ni zdravo ni ćao, bum-tras, baca torbu i seda u stolicu do mene. Neću je opsovati zbog toga što se umesto pozdrava za dobro veče izvikala na sred kafića, čak ću se potruditi da sklonim ŠKK izraz sa lica (pošto, verujte mi, za nju biste mogli reći mnogo šta, ali nikada da je dosadna). Viđala sam je ovako besnu i pre, a znam s kim se videla malopre, pa kapiram odmah da je najpametnije da gledam u moj plazma šejk i klimam glavom povremeno, dok ne završi svoje izlaganje.
“Ne mislim tamo negde oko 50 i kusur, nego sada, u dvadesetim. Ja sam duhovita, da budemo realne, imam neke dobre fore, pogotovo kad sam u elementu. I tako, malopre, sedimo mi svi, ja u elementu, ljudi umiru od smeha, sprdnja neka, on dolazi, a moj element nestaje sa karte periodnog sistema. Došlo mi je da šutnem sebi šamar majke mi!“
U tom grmu leži zec dakle – it’s all because of a boy. I to ne bilo kog, ovaj jedan joj se već mesecima sviđa. Ma šta sviđa, mislim da je zaljubljena u njega! Ali nemojte to da joj kažete, pre će umreti nego da vam prizna, jer ona se ne zaljubljuje. Nikad.
“Ajde ti si mudrica, gotiviš da razmišljaš o svemu i svačemu, ti mi odgonetni što smo mi žene tako proklete, da kad se ON pojavi mi upadnemo u trip da nismo dovoljno dobre, zanimljive, lepe, šta god, i zablokiramo. Trebalo jei da me vidiš malopre, kao školarka od 15 godina. Ma šta 15, i one su sad opasnice! Kao derle neko na slavama, kad ga sve tetke ljube i gledaju a ono se postidi. Ako nije dečko pomislio da sam blago retardirana – ubij me!“
Poznata vam je scena o kojoj priča sigurno: Pričate o nečemu sa njim (dok vi u sebi samo zamišljate kako vas grli oko struka, ali se svejedno trudite da se skoncentrišete na ono što govori, oh kako divni zubi… koncentracija!), on kaže nešto, vi se nekako nadovežete (mada to nije ni deseti deo onoga što umete), opet on, vi neko pitanje, on odgovori, vi iznesete svoje mišljenje (ako se gomila nepovezanih rečenica može tako nazvati), on vas čudno pogleda. Vi dobijete neopisivu želju da pljusnete sebi šamarčinu da se prodrmate. Umm… Neprijatna tišina. On odlazi. Vi u sebi razmotavate film sa WTF izrazom na licu svaki put kad bi ste se setile šta ste rekle. I naravno, bar 10 boljih odgovora vam padaju na pamet od onog koji ste izrekle.
Ozbiljno, šta se nama desi pa tako zablokiramo u prisustvu muškog stvora koji nam se sviđa? Šta to oni imaju da nas tera da pomislimo da nismo dovoljno dobre?
“Ovo počinje da me izluđuje, mislim daj mi 10 onih koji su mi samo simpatični ili čak potpuno nebitni, i šarmiraću ih na dupe da popadaju. Dovedi mi NJEGA i videćeš kako mi svetlosnom brzinom sopstveni nokti postaju užasno zanimljivi.“
Možda je trik u tome što nas kod ostalih muškaraca i ne zanima nešto puno da li ćemo im se dopasti ili ne, pa možemo da budemo our-selves, dok nam je jako bito da se NJEMU dopadnemo. I tu kreću razmišljanja tipa: da li sam njegov tip devojke, da li da kažem ovo, da li da kažem ono, da li mi kosa dobro stoji i td. I mi se od cure pune samopouzdanja sa stavom “zabole me šta ostali misle“, pretvaramo u nesigurnu devojku koja kao da se plaši da pokaže ko je. A što je najtužnije od svega, u većini slučajeva smo se već sviđale tom nekom momku, i samo je hteo da nas malo bolje upozna. Ali ga je odbilo to naše “tuc-muc”, “ummm”, “ovaaaj”, “pa ne znam”, ili jednostavno teleći pogled upućen dotičnom mladiću koji ga natera da pomisli da nismo možda malo mentalno sporije. Recite koja tuga.
E sad, pošto izgleda da je pojava ovog stanja duboko u ženskim genima, ja vam ne mogu predložiti neki 100% delotvoran lek. Ali, možete isprobati neke od fora koje sam i drugarici preporučila jedno 100 puta do sad, jer joj se ovo apsolutno svaki put desi kad se nađe u njegovom društvu :
Prvo, to je samo muško! Nauka (ili Bog, ko u šta veruje) zna da smo inteligentnije od njih. A svaka iole pametna žena poseduje znanje bar begginer nivoa u igranju igrice zvane “muvanje”, što je u većini slučajeva već dovoljno da ga preveslate. Ok, sviđa vam se toliko da ponekad bukvalno ne možete da dišete kad se nasmeši, ili kad vas pogleda prekine vam se tok misli, sve je to slatko, ali stanite, pritisnite pauzu i setite se svega što znate. Trebaće vam teška artiljerija s obzirom na to da se borite protiv sebe. On je u toj priči samo nagrada.
Drugo, ako ćemo realno, nije on baš ni toliko lep. Ok, ima skoro sve fizičke karakteristike koje tražite kod muškarca, ali morate priznati da ste ga ipak malo idealizovale (umemo mi žene često to da uradimo). Dakle, recite doviđenja celom tom “on je tako prelep a ja tako nisam“ tripu, jer i on je ljudsko biće, i (nadam se) ima mozak. A ako igra samo na kartu te svoje lepote, manite se ćorava posla, takav vam u životu ne treba.
Treće, ok duhovit je i fin i pametan i fore su mu presmešne i sav je bajan. Ali, bez lažne skromnosti, i vi ste bajne (bar u većini slučajeva). A to ne pokazujete samo zato što vam mozgić malo zatrokira kada vam se on približi. That’s a damn shame zar ne? Dajte devojke, mi hodamo na dvanaesticama po kaldrmi, dajemo po dva ispita u jednom danu, sedimo na sastancima, potpisujemo ugovore, skačemo podobranom, stvaramo prelepe stvari ni iz čega i td. Zar da dozvolimo da sva ta hrabrost zbriše u njegovom prisustvu?
“Ma znam ja sve to ali šta ću, kad je jače od mene. Jao koja sam nesreća. Ma ima da počnem da ga izbegavam, nije baš da je jedini na svetu. Al tako je lep. Znaš ti kakav bi smo mi bili par bre?! Već nas vidim. Daj pomozi mi, moram da zablistam, treba nam neki plan, koji uključuje mene u haljini na štiklama i njega pored mene i tebe koja zamajavaš ostatak društva da bih ja mogla da se skoncentrišem na šarmiranje. Šta bre nećeš? Milice ima da izigravaš bebisiterku samo tako nemoj da si mrgud, ajde samo jedno veče, kao da se tebi ovo nije desilo pa ne znaš kako mi je?“
Svašta, naravno da nije. Meni se to ne dešava. Nikad.
Milica Radović je uvek u manjku sa vremenom, novcem i strpljenjem. Voli da sa prijateljima sedne na po čašicu razgovora, da zaigra i da se smeje. Nema vremena za gubljenje, ni živaca za kukavice. Baby face, višak energije i manjak kilograma koristi kao prednosti, a vama poručuje : “Boj se ovna, boj se govna, kad ćeš živeti?”
