M: Pa dobro, možda je meni, eto, suđen mali falus…
B: Iju! Pomeri se s mesta! Daleko bilo!
(Dijalog. Septembar 2010. Recimo.)
To je to u vezi sa veličinom. Naravno da nije bitna. Naravno.
Pa ipak, postoji fantastična, direktna veza između kompleksa i veličine polnog organa, što dalje implicira da na ponekim nivoima, veličine o kojima se toliko raspravlja ipak mogu biti važne.
Sigurno znate bar jednog od onih likova koji naprosto vrište “Primeti me!” – na koji god način do tog primećivanja želeli da dođu. Sigurno ste se pitali šta sa njima nije u redu. Pa ste onda, recimo, slučajno sreli ženu/muškarca koji su vam rekli kako je ta riba bila sa tim likom i kako, sirot, ima užasno malo spolovilo. I onda vam se to njegovo vrištanje za pažnjom činilo nešto smislenijim.
To sad dođe kao vrlo prosta, banalizovana ilustracija priče, ali činjenica je da se debele noge skrivaju skretanjem pažnje na velike sise, da se veliki podbradak (kao) skriva bradom, da se… mali penis skriva iza velikih kola?! Što da ne?! Može da se skriva i sjajnim humorom. I prenaglašenom mačizam notom. I nekim, oh, preupadljivim stilom odevanja. Može da se sakriva svačim, osim što se ni sa čim zaista ne može sakriti.
Generalno, kompleksi vezani za penis nisu nužno kompleksi vezani za samu veličinu penisa, već za to čitavo područje, što osim estetskog momenta regije i njene (dis)funkcionalnosti, uključuje i mošnice: “Da li su dovoljno velike?” itd.
Dalje, nasuprot “mali mi je” kompleksima, srešćete niske ljude, ružne ljude, svakakve ljude koji bivaju fanstatično samouvereni bez potrebe za tim da samouverenost sa njih vrišti pri svakom pokretu, pri svakoj usputnoj interakciji sa drugim ljudskim bićem. Oni su često vlasnici velikih penisa. U tom slučaju, veliko spolovilo dođe kao kompenzacija za neki drugi kompleks, te se to fino potire i dobije se manje-više pristoan čovek. S tim da ovde, jasno je, postoji i ona “beskrajno samozadovoljan” kategorija:
– Brate, ja u gaćama imam zver i što bih ja išta činio!
Ni zver nije sama po sebi dovoljna, k’o što ni mali, čak ni izuzetno mali penis (osim mikropenisa) nije sam po sebi tragična stvar.
Veličina? Naravno!
Opšte uzev, činjenica je: veličina je važnija muškarcima nego ženama! Većina pripadnica lepšeg pola neće mnogo mariti za, recimo, testise, za centimetar manje ili centimetar više (osim ako se ne radi baš o graničnim merama, koje svaka žena ima bar okvirno utvrđene), za “skretanje” ulevo ili “skretanje” udesno, dok ono što iza malog/velikog penisa stoji – nužno jeste stvar vredna diskusije.
Lično, smatram odveć tragičnim taj trenutak saznanja da neko ko mi je delovao iskompleksirano gaji to malo spolovilo. Mislim, taj momenat (koji u tim slučajevima ume biti jedna vrlo tipizirana stvar) mu dođe kao da je na čelu napisao: “Mali mi je”. Ok, mali ti je. Estetski, to verovatno neće biti nešto zbog čega će svaka žena pasti na kolena. I tu ne možeš da učiniš apsolutno ništa. Ali možeš, stvarno možeš, da učiniš nešto sa njegovom funkcionalnošću i da – uz to što je mali – ne ide i “ne radi” momenat. Znam, recimo, te fanstatične, inteligentne ljude koji su kompletno nabudžili razne skill-ove i takav rad na sebi istinski dođe kao smislena kompenzacija. Kompleks za kompleks – ne pije vodu. Osim što je mali, tada ste zajedno još manji, pa još i smešni.
Epilog priče dođe krajnje kičast i bude vezan za ono šta čovek gaji u sebi.
Ili u Njemu.
I onda se stvar već čini manje kičastom. Pa iako je pink.
Dijana Knežević je studentkinja medija i urednica bloga “ViolentlyHappy”. Sklona ignorisanju realnosti, a kad nije u mogućnosti – pisanju o njoj. Neko je rekao i da je sklona suvišnoj racionalizaciji emocija. Ona misli da je to besmislica. Prezire kolotečinu, cenzuru i besporočnost.
