Brejnstormingom dođoh do premisa da izjave o ljudskosti (“pa dobro, to je ljudski“, “ipak smo mi samo ljudi“ i sl.) u svim oblicima imaju ton opravdanja. Možda zato što je i humanost jedan oblik gluposti, a velikodušnost se smatra slabošću? A i okružujuće čovečanstvo koje iskusno barata ovim izjavama baš je, ono, srpsko.
Dapače, oličenje srpskosti (pojam kojim se još ne barata, možda zato što nekako upućuje na dijagnozu). Sve fini porodičan svet, koji se upinje da živi i rezonuje (posao je to), da deca izguraju odličan uspeh – šta će danas bez škole, da peru sudove? (Kao da neće ionako to da rade. Mislim, jebote, svako pere sudove, a?)
Plaćaju račune, voze kola, dižu kredite, dižu spratove. Gutaju bensendine, češće nego što se opijaju, malo pate od žuči, malo od želuca, jajnika, jetre, malo šlogovi, malo srčke, malo rakovi… ako preteraju pedeset.
Teško se živi u Srbiji. Još teže rezonuje.
E, pošto živim ne dodirujući zemlju (lujka sam, može mi se), a olako razmišljam, onako usput, ma ni ne osetim, reših da se malo i ja potrudim da pročačkam mečku prstom u oko, pa sastavih listu osnovnih ljudskosti i srpskosti. Iz glave, majke mi, ali jesam tu i tamo zastala da razmislim, pa neka mi se to, dobri ljudi, upiše u trud, napor, teškoće i brige.
– Ljudski je biti plemenit uprkos sebičnosti i hrabar uprkos strahu.
– Ljudski je razumevanjem i prihvatanjem rasvetliti neznanje i osudu.
– Ljudski je posmatrati ljudskost kao cilj koji treba da dostignemo posežući iz blata evolucije, iz prvobitne čorbe postojanja, ka višim nivoima egzistencije bića.
– Ljudski je pogrešiti, pasti, prestati, odustati, posumnjati… ako zatim delamo da ispravimo grešku, ustanemo, počnemo, nastavimo, razrešimo dileme i donesemo odluke nakon nedoumica.
– Ljudski je načisto zabrljati, jedino ako ponesemo odgovornost za svoje delo, ne čekajući da nas otkriju i uhvate.
– Ljudski je promeniti se, postati drugačiji… ako to znači biti mudriji, svesniji, tolerantniji, zreliji, pametniji…
– Ljudski je utvrditi svoje granice, samo zato da bi znao koliko si ih pomakao svojim nastojanjem da ostvariš ljudskost.
Sad ide zajeban deo ove priče:
– Srpski je ostati zadrt uprkos naporima civilizacije, duha vremena i zahteva neposredne okoline.
– Srpski je smatrati da si postigao najveći domet ljudskosti samim tim što si Srbin, i kao takav pozvan da odrediš domete i ciljeve ljudskosti – onako kako ti se najviše isplati.
– Srpski je nikadnikadnikad ne priznati da si pogrešio. A ako te uhvate pa nemaš kud, srpski je prozvati (ocinkariti) sve zle i naopake (saradnike i saučesnike) koji su te naveli da posrneš.
– Srpski je držati se krivice kao pijan plota – svoje, naravno, nesvesno, a tuđe na sva zvona (transparentno). I nikako i nikada ne baratati kategorijom odgovornosti.
– Srpski je načisto zabrljati i ponašati se kao da je sve u redu. Ma jok. Srpski je načisto zasrati i ponašati se kao da je to džinovski korak napred. Ma kvantni skok, bre!
– Srpski je pokvariti bližnjima sve ono u čemu ne možete sami da uživate. I pritom ni na trenutak, ma ni slučajno ne preispitivati svoje postupke i porive.
– Srpski je zadržati Kosovo u svojim granicama, po svaku cenu! Kosovo je Srbija! Kome se smučilo više to Kosovo, taj nije Srbin, daj da ga linčujemo odmah!
Ljudski je piti i veseliti se. Srpski je usvinjiti se od alkohola i maltretirati sve oko sebe. Ljudski je znati za Boga i slaviti ga telom i duhom. Srpski je ići u crkvu i slaviti slavu i psovati debele popove u sebi, baš u trenutku dok im ljubiš ruku i posle ih svuda ogovarati kako su uzeli ono što im je dato.
Ima mnogo Srba među ljudima.
I malo je ljudi među Srbima.
E, da! Ne znam šta je ljudski u politici. Tu je možda sve srpski.
Aleksina Đorđević, matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
