Kažu da se noću događaju čuda, da su svuda oko nas i da čekaju da budu otkrivena. Pitanje je samo da li smo spremni da ih vidimo i suočimo se sa njima i sa svojim duhovima. Oduvek sam verovala u noć, u misteriju i tajnu obasjanu mesečinom. Noć je za mene uvek predstavljala neko malo carstvo, samo moje, daleko od užurbanosti i buke svakodnevice. Mada, uvek me je bunio taj čudan osećaj da nisam potpuno sama.
Od svih naroda, Tesli su najdraži vanzemaljci.
Te noći sam ugledala zvezdu padalicu i sama se sebi nasmejala kada sam shvatila šta sam poželela – da razgovaram sa najvećim umovima i ljudima koji su obeležili i oblikovali ovaj svet. Taman kada sam pomislila da sam potpuno izgubila dodir sa realnošću, preda mnom se ukazala jedna čudna prilika i obavestila me da će mi se želja ostvariti, ali da svakome mogu postaviti po jedno pitanje i da će to trajati samo dok ne svane. Zaključih da je ova prilika moj vodič kroz ovu noć i pomislih da Deda Mraz ovako nagrađuje ludu decu.
– “Dakle, ko je prvi na spisku?” upita me moj vodič. Bez razmišljanja rekoh: “Niče (Friedrich Nietzsche).”
– “Oho! Dogovoreno.” I stvarno, u tom trenutku se pojavi Niče, a iz mene izlete samo: “Danas kada pogledate, šta biste rekli o ženama?”
– “Vidiš, još za života sam rekao: ‘Ono što te ne ubije, samo te čini jačim’. Da, to bih danas rekao o ženama. Eh, glupog li pitanja, mada nije ni čudo kada dolazi od jedne žene.”
Niče je otišao, a ja sam pogledala u vodiča i rekla: “Kleopatra (Cleopatra VII).” Retko se sreće žena toliko moćna pojavom, pa upitah: “Kako biti femme fatale i šta žena uopšte dobija time?”
– “Mnogo vekova posle mog života, Erika Džong (Erica Jong) je rekla da je fatalna žena ona koja može da pojede najveću količinu govana, a meni se čini da time dobija sve što poželi.”
Kleopatra je otišla, a vodič me je upozorio da obratim pažnju na pravila igre – samo jedno pitanje po osobi. “Izvini” rekoh, “ali ovo je bilo 2 u 1, a to je danas, izgleda veoma moderno. Nego, kada smo kod modernog, je l’ može sada Koko Šanel (Coco Chanel)?” Namignuo mi je i Koko se stvorila preda mnom, a ja je upitah: “Šta je hrabra lepota?”
– “Ništa nije ružno, dok je živo. A najhrabriji čin je, još uvek, misliti za sebe. Naglas. Pomešaj ta dva i naći ćes ono što tražiš, ali se onda, verovatno nećeš udati.” reče Koko i nestade, a pojavi se Leonardo da Vinči (Leonardo da Vinci). Kako li je znao da sam baš na njega mislila? Ali više me je zanimalo da li veliki stvaroci vode srećan život, pa ga to i upitah.
– “Učenje ne iscrpljuje um – iskustvo je ljubavnica života, a najplemenitije zadovoljstvo je radost spoznaje. To je recept za srećnu smrt.”
Sledeći na redu je bio Jung (Carl Gustav Jung) i moje pitanje: “Šta znači biti dobar čovek?”
– “Našu slobodu ograničavaju granice naše svesti. Zato bih pre bio ceo, nego ‘dobar’ čovek.”
Želela sam da razgovaram sa mnogim velikanima ove civilizacije, ali se noć bližila kraju i odlučila sam da se susretnem još sa Teslom i Napoleonom (Napoleon Bonaparte).
Kada je Tesla došao, nisam znala šta bih ga pre pitala, pa sam odlučila da pitam ono što većinu zanima: “Koji narod najviše volite?”
– “Vanzemaljce, naravno,” reče Tesla, a ja ostadoh potpuno šokirana i pozvah poslednjeg gosta te čudne noći – Napoleona. Nameravala sam da ga pitam da li je stvarno želeo da pokori ceo svet zato što mu je bio mali, ali onda sam ugledala čoveka čija neodoljiva muškost prosto zrači i samo sam izustila: “Želite li da mi se pridružite u krevetu?” Ostalo je istorija.
Sara Mrkić živi dva života. Jedan ljudi vide i nazivaju “ljubav, moda i razonoda”, a u sebi nosi sasvim drugačiji svet. Uživa u svakodnevici kao i svaki hedonista, ali to nije ono što je istinski ispunjava. Pokreće je izazov. Svoj svet pronalazi u izjavi Fridriha Ničea: ”Oni koji su viđeni dok igraju su okarakterisani kao ludi od strane onih koji nisu mogli da čuju muziku”.
