Prethodne delove iz serijala “Ljubav na prvi dvogled” pročitajte ovde.
Pošto za prvi susret nije pogodna lokalna deponija (nerealna lokacija), nas dvoje, Ina i ja – Red (američki omaž za sto miliona ubijenih Indijanaca) srećemo se sasvim slučajno na ulici. Njoj se, izlazeći iz prodavnice, pocepala kesa i iz nje ispadaju razne potrepštine (domaćica), a ja, kao pristojan momak, prolazeći tuda, zastajem i savijam se da joj pomognem. Zgrabivši dve pomorandže, pružam joj ih, držeći ih u šakama, rečenicom “Jesu li ove tvoje?” Naravno da su njene, kretenu, procedio bi jedan od usamljenih, nadrkanih gledalaca, ne vidim 15 žena kojima se upravo pocepala kesa. Ali, on nije ciljna grupa, producenti su insistirali na ovom seksističkom pristupu. Ona tada podiže glavu i naši pogledi se susreću! Tu nema ni trenutka dileme, filozofije, bilo čega, mi smo stvoreni jedno za drugog. To što sam ja možda dalji rođak porodice Menson je potpuno nebitno. Moj dasa-smešak nakon izgovorene rečenice, i njena replika “Naravno, želiš da ih zadržiš?” sasvim su dovoljni za početak našeg ljubavnog odnosa.
Sledeće scene su kratke i prikazuju razvijanje našeg odnosa, bez teksta, praćene nekom jako poznatom melodijom tipa “Over the Rainbow” ili “Prođi sa mnom ispod duge” (iznad ili ispod, ko koga zajebava ovde!?), i već nakon pola sata ručamo u nekom restoranu. Po našim širokim osmesima i zaljubljenim pogledima, jasno je da sve teče glatko, Ina i Red su savršeni par, perfect match (“Savršena šibica” – mogući naziv filma za ratom zahvaćene zemlje). Takođe, zbog mogućnosti dvojakog tumačenja, šibica kao deminutiv, sado-mazo element, preporuka psihijatrijskog tima, naravno. Sledi neminovna šetnja plažom (obično pustom), u kojoj nas dvoje trčimo, jurimo se, širimo ruke, talasi nam zapljuskuju bosa stopala, moj pas Hejter trči razdragano ispred nas, mašući repom. Njegove misli ne znamo, niti njegov zvonki lavež ukazuje na to šta mu je u glavi (Šta sam ja ovde, atletski zec, golub pismonoša vaše ljubavi, a? Šta je sa mojim osećanjima, gde je moja ljubav? Šta sad, Ajnštajn i Marli su bolji frajeri od mene, čak je i ona jebena svinja dobila glavnu ulogu, dokle, bre, da budem najbolji prijatelj!? Ej, Red, zajebi, ne daj joj više da me pipka… Ej, ako je ti ne povališ večeras, ja ću, čuo si me!). Dalje, hranimo golubove na trgu, posećujemo izložbe, mažemo se sladoledom po licu, izlazimo sa društvom, uživajući kao da se poznajemo 100 godina. Nakon jednog od tih izlazaka, vidi se kako nonšalantno i polupijano šetamo ulicama, idući u pravcu njene kuće (džentlmenski je ispraćam), stojimo na stepenicama, dobacujući šale jedno drugom, i… elementom šoka, u sledećoj sceni, dohvatamo jedno drugog nakon zalupljenih vrata, naravno, u mraku ili pod slabom svetlošću, kako bismo izbegli neprijatne slike naborane kože, strija, maljavosti. Sve se dalje odvija supermenovskom brzinom, svlačim Inu bez “Ah, glupa kopča… ovo sranje neće… iskrivi malo glavu, vidiš da zateže!” Ona je vlažna, ja tvrd, podižem je na sebe, pritiskam uz zid i silovito se zabija… “Aaah, promašio sam, kako boli!” “Šonjo!” “Seci, seci ovo!” viče režiser. “I ovaj zid je jebeno hladan,” vrišti Ina, “dajte nešto da ga zagreje, brzo!” “Hajde, dok ne ugrejemo zid,” govori režiser, ”snimamo scenu nakon ove, na krevetu.”
Scena seksa na krevetu strogo je kontrolisana usmeravanjem kamere na laktove, zglobove, njegov rašireni dlan na njenoj butini, i uglavnom su zamračeni (“Pogledaj, eno senke njene sise na zidu!”) ili teku usporeno. Gledaoci nisu sigurni da li su glumci mrzovoljni ili pospani. Ubrzani su jedino kadrovi naglih trzajeva torza njih dvoje, pošto je logično da orgazam dostignu istovremeno, kao seksualni vrhunac njihove ljubavi. Nakon toga, kratka scena njegovog odlaska u kupatilo i pokazivanje guze (Njoj dupe, kako može to da joj uradi nakon svega!?)…
…producenti će, u zavisnosti od zarade, odlučiti da li će snimiti još jedan nastavak.
Davor Radulj – “Radi” ga umetnost, pametan humor – “There’s a fine line between fishing and just standing on the shore like an idiot” (Steven Wright) – i razgovori koji stvaraju atmosferu “izmeštenosti”.
