“Opet si izašla sa drugaricama. Da jurite frajere po gradu, a?”
“Nisam, smiri se, samo pijemo piće i ćaskamo…”
Kakav je to kreten, ja ću njega da ostavim, neće on meni da upropasti svako veče!
“Da, to si rekla i pre šest meseci, pa opet ista priča…”
A ne, sad sam ozbiljna. On se neće nikad promeniti i ljubomora neće prestati. Kraj!
“Ljubavi, dobila sam povišicu!”
“Kako je, bre, moguće, u tvojoj firmi ionako niko ništa ne radi?!”
“Molim? Pa, da li ti primećuješ da se ja ubijam od posla? I zar bi me toliko plaćali da ne radim ništa?”
“Ma daj… Te sex-i-grad karijerista-sam-da-se-smrzneš ideje su potpuno glupe i uopšte nisu za žensko.”
Jasno! Treba da sedim u kući, diplomu u kantu, menjam pelene ceo život i prihvatim nasilje sa osmehom na licu. Neću to dozvoliti! Boriću se za sebe!
Postoje dve opcije:
Do kraja života sedeti pored njega, ne viđati se ni sa kim i postati nezadovoljna zapuštena žena koja u sedam ujutru ide na pijacu.
Otkačiti ga, upoznati ljude, dolaziti kući u sedam ujutru sa odličnog provoda ili ludog putovanja i uživati u sebi.
Mnoge zatvaraju oči pred ovakvim problemom uz izgovor “Ipak se volimo i ko zna kako bih bez njega”. Ako dopuštate nekome da se loše ophodi prema vama, jer ste u dugoj vezi, vi sebe ne poštujete. A ako ne cenite sebe neće vas ni drugi.
Prevaziđite strah od samoće, putujte i zavolite sebe kako bi vas i drugi zavoleli.
Mia Karamujić je elementarna nepogoda, ali i must have svačijeg života. Voli jak stisak ruke, Daft Punk i Pariz. Ne voli roze boju, nosi fine bele čarape i živi za fajt!