Ružni su, nepismeni, šabani, prevaranti, voze džipove veće od moje dnevne sobe, žive u kućerinama veličine pola mog solitera.
Lepe su i nepismene, glupe su, a pišu knjige (mada, ima i ružnih, pametnih i pismenih koje su nekako uspele da se uzdignu). Voze šta hoće i poseduju nekretnine. Poštenje poznaju samo u šabanskom smislu.
Ma svi ste čuli za njih.
Para na paru. Vaška na vašku. Razmnoži se gamad.
Lepi su (ili nisu, ali nisu ružni jer su pametni), pismeni, pišu koješta zabavno i duhovito, voze… Hm… Voze ih drugari, stan su nasledili od bake.
Lepe su, pismene, građanke sveta, poštene (ne u onom šabanskom smislu, nego u smislu poštenja, bre!), voze detetov bicikl i žive u dnevnoj sobi. I pišu – udžbenike, romane, blogove, pesme… Šta, niste čuli za njih?
Siva ćelija na sivu ćeliju. Emocija na emociju. Zabole nas mozak, prepuče nam srce.
Život je sumrak ljudskosti, blatište ugaženih ego tripova, prvobitna čorba evolucije puna sumnjivih sastojaka.
Život je uzlazni tobogan neprekinute udobnosti, podmazan uspehom i popularnošću, sa sve boljim perspektivama za školovanje, putovanja, isplativa ulaganja, luksuz i zadovoljstvo.
Nagradno pitanje: “Odakle će se pojaviti čovek zlatnog doba – iz blata ili sa vrha tobogana?”
Gratis odgovor: “Ovo je bilo trik pitanje.”
Ljudsko biće koje nastavlja evoluciju spojiće u sebi dno dna i vrh vrhova u materijalnom, psihološkom, emotivnom i duhovnom smislu, transcendiraće dobro i zlo, transformisati telesnu hemiju i prevazići smrt.
Ljudsko biće nema nikakve šanse da to postigne. Potrebna je intervencija božanskog.
Čini se da bog pomaže kriminalcima, ubicama, uobraženim glupacima i šabanima svake sorte. Ali, možda im samo daje poslednju šansu u materijalnom svetu pre nego što ih dezintegriše zauvek, izbriše ih sa lica svih planeta u svim životima.
Bog pomaže na duže staze, a oni koji to znaju ne pitaju se šta su bogu zgrešili, nego rade sve što mogu da osvoje svaki komadić svesnosti, da ispod ružne maske koju ljudskost danas najčešće nosi, dopru do bića. Skloni su da stanu pred ogledalo i suoče se sa svojim ružnim maskama. Imaju hrabrosti da ih skinu. I da ih opet pokorno navuku, ako akcija bića to zahteva.
Ali to nije šabanski bog koji visi sa zlatnih krstača, nalazi se po crkvama i pomaže popovima da voze džipove i naplaćuju krštenja.
To je bog apsurda paradoksa. Živog duha u smrtnom mesu.
Aleksina Đorđević, matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
