Sredina decembra je obično vreme kada se mnogo radi jer sve treba da se završi pre ulaska u Novu godinu. To je širom sveta aktivan mesec; mesec velikih odluka i planova, mesec euforične kupovine, mesec poklona, uzbuđenja, globalne radosti i velikih očekivanja za predstojeću godinu. Sve svetske metropole su raskošno okićene i spremne za ulične proslave uglavnom uz veličanstvene vatromete, koncerte i ulične parade. Novogodišnju noć uvek prate epiteti najluđa, nezaboravna, jedinstvena, neponovljiva, ekskluzivna, iako svaki 31. decembar uglavnom prođe slično kao i mnogi prethodni i što smo stariji sve je teže da poverujemo da će baš ove godine doček biti po nečemu poseban i drugačiji. Oni se samo nižu i počinju da liče jedan na drugi.
Međutim, nada izgleda ipak poslednja umire. Ljudi neprestano izmišljaju novotarije da ulepšaju te praznične dane kada se stiša haotična svakodnevica i sve što smo zapostavili tokom godine odjednom dolazi u prvi plan. Neki svake godine putuju u druge gradove i zemlje da upoznaju običaje drugih naroda, neki prave neobične recepte, a mnogi odlaze u Finsku da posete Deda Mrazovu radionicu. Iako se tradicionalna slavlja razlikuju širom sveta, sve
se vrti oko toga da Nova godina treba da donese sreću, ljubav, zdravlje, uspeh i da preokrene živote ljudi. Rituali su raznoliki i ima ih toliko da možete da birate kako ćete privući pozitivnu energiju u 2011. godini.
U Ekvadoru, na primer, ljudi za Novu godinu prave velike trodimenzionalne modele ličnosti i događaja iz prethodne godine od starih novina, hartije, odeće i slame koje pune petardama. To su uglavnom političari sa kojima se nisu slagali ili nešto loše što se dogodilo i što žele da ostave iza sebe. U ponoć, svi modeli se zapale, a ritual predstavlja simbolično spaljivanje stare godine i ulazak u novu bez negativnih obeležja prethodne. Takođe je tradicija da svako pre ponoći pojede 12 zrna grožđa i da uz svako pojedeno zrno poželi po jednu želju. Veruje se da donji veš žute boje privlači pozitivnu energiju u novogodišnjoj noći, a da šetnja po komšiluku sa koferom
u ruci donosi putovanje iz snova.
Pored tradicionalnog vatrometa kod Brandenburške kapije, Nemci imaju običaj da užareno olovo ubace u hladnu vodu i da na osnovu oblika koji se napravi predviđaju šta će doneti naredna godina. Velšani svake godine održavaju komemorativnu trku u znak sećanja na Gutoa Nita Brana, njihovog najznačajnijeg atletičara. Škoti organizuju višednevno slavlje Nove godine koju zovu Hogmoni. Raznorazne ulične fešte počinju 28. decembra i traju sve do 2. januara. U Meksiku žene koje žele da pronađu ljubav Novu godinu dočekuju u crvenom donjem vešu, a Meksikanci prave vunene lutkice u obliku ovčica koje kače o kvaku da bi im sledeća godina bila prosperitetna. Na Filipinima ljudi u ponoć bacaju novčiće da bi bili bogatiji. Deca skaču gore-dole da bi porasla, dok odrasli u ponoć bacaju petarde i duvaju u plastične trube ne bi li bukom oterali zle duhove i negativnu energiju.
Rusi veruju da poslednjih 12 sekundi stare godine treba provesti u tišini i da za to vreme svako treba da poželi želju. Takođe se veruje da ako je prva osoba koja poseti nečiju kuću 1. januara muškarac, godina će biti dobra, posebno ako je poseta neočekivana. Japanci veruju da na dan nove godine dolazi Tošigami, bog Nove godine. Oni čitav dan čiste kuću i pripremaju tradicionalne dekoracije, kadomacu i šimenava, kako bi upriličili dolazak novogodišnjeg božanstva. U Americi većina ljudi pravi listu ciljeva da bi trebalo da ispuni u toku predstojeće godine. Mnoge druge kulture su to takođe prihvatile jer se ljudi, iako vole tradiciju, sve manje oslanjaju na intervenciju kosmosa i viših sila, a sve više na ono što zaista mogu sami da ostvare, a nemaju hrabrosti ili volje. To mogu biti neke male stvari ili krupne odluke, ali svi se mi osećamo vrednima ako do sledeće godine precrtamo bar nekoliko stavki sa takve liste. To naravno ne znači da treba da izgubimo iz vida želje na koje možda ipak sami ne možemo da utičemo, pa bi bilo dobro napisati pismo Deda Mrazu i za svaki slučaj mu ostaviti keks i mleko pod jelkom.
Ako baš želite da budete među prvima koji će dočekati Novu godinu moraćete da odete do ostrva Kiribati jer je to zemlja koja svake godine prva osvane u novoj godini. Ako vam je to predaleko, putovanje bilo gde na nekoliko dana može da vam promeni raspoloženje i otvori nove mogućnosti. Promena sredine i upoznavanje novih ljudi može da bude idealna solucija za početak 2011. godine.
Kao i drugi, i mi Beograđani imamo svoje rituale. Najčešće su to žurke koje takođe traju do Božića jer 1. januara kad krene repriza posle toga više niko ne može da zaustavi slavlje do 14.januara kad je i pravoslavna Nova godina. Ipak, ako ste sve to već prošli i videli, ove Nove godine budite drugačiji. Dajte sebi slobodu da promenite navike jer čak i mali pomak može da utiče da doček bude potpuno spontan, a za pamćenje. Ako niste u mogućnosti, ne morate nigde da idete. Rituali drugih kultura su vaše blago ideja koje možete da pretvorite u stvarnost bilo gde. Kad ste sa ljudim koje volite provod će sigurno biti dobar, ali nema razloga da ga ne začinite.
Maša Lopičić je diplomirani filolog i novinar. Ljubitelj knjiga, filmova, pasa i visečasovnog kafenisanja s prijateljima. Vizionar i večiti borac protiv vetrenjača i nepravde.
